Antimigrantski talas sve je glasniji u Srbiji. Iako je, prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, Srbija dobila pozitivnu ocenu kada je reč o uređenosti sistema prihvata i upravljanja migracijama, o migrantima se sve ćešće govori u negativnom kontekstu – da kradu, siluju i vrše druga krivična dela po Srbiji. Nezadovoljstvo njihovim boravkom u Srbiji argumentuje se na razne načine – najpre, da im se dodeljuje novčana pomoć, kupuju kuće i stanovi i dodeljuje državljanstvo. A sporno pitanje je i da li je Srbija zaista sklopila ugovor sa Austrijom o vraćanju migranata u našu zemlju. Istraživali smo da li je i šta je od toga zaista istina.
Netrpeljivost prema migrantima koji borave u Srbiji iskazali su za vikend i pripadnici takozvane “Narodne patrole”, preteći im i poručujući da će “svih narednih večeri biti na ulicama i da im se ne isplati da diraju naše žene, našu decu i ljude”. Dok eksperti govore da je ovde reč o rasizmu, tužilaštvo, čini se, reaguje, jer je naložilo da se ispitaju činjenice i okolnosti.
Osim pomenute “patrole”, antimigrantska retorika vidno je prisutna i kod pojedinih političkih partija. Najglasnije u tome su Dveri i Dosta je bilo.
Lider Dveri, Boško Obradović, gostujući početkom februara u emisiji “Utisak nedelje” ukazao je na broj krivičnih dela u Srbiji iza kojih, kako je rekao, stoje migranti. Kako je rekao, on se ne bi “usudio da bude tako opušten” u odnosu na migrante kada uzme u obzir koliko je nasilja, krađa i pokušaja silovanja u Srbiji, ali i u Evropi.
Zamolili smo ga da nam dostavi podatke o broju krivičnih dela koja su izvršili migranti u Srbiji. Međutim, odgovorio nam je da je do tačnih podataka nemoguće doći, jer ih “MUP krije”.
“Imamo samo različite vesti iz raznih srpskih gradova, koje su takođe medijski cenzurisane. Više puta smo se obraćali MUP-u, kao i Vladi Srbije zbog ugovora sa Austrijom, ali nema odgovora na naša poslanička pitanja”, rekao je Obradović za Istinomer.
МUP je na poslanička pitanja Dveri ipak odgovorio u dva navrata.
Tokom 2018. godine, iz MUP-a su u odgovoru na poslaničko pitanje poslanice Dveri naveli da su “142 iregularna migranta, na teritoriji Beograda, Vranja, Valjeva, Novog Pazara, Sombora, Subotice, Kikinde, Sremske Mitrovice i dr. izvršila 101 krivično delo”.
Od januara do oktobra 2019, na teritoriji Vranja, Beograda, Šapca, Novog Pazara, Sombora, Subotice, Kikinde, Sremske Mitrovice i dr. 162 iregularna migranta izvršila su 113 krivičnih dela.
Ne navodi se, međutim, koja su krivična dela u pitanju.
Inače, prema podacima RZS-a, u 2018. je ukupno bilo 92.874 prijavljenih krivičnih dela. Od toga je osuđeno 29.750 ljudi.
Dakle, samo u 2018. bilo je više od 90 hiljada prijavljenih krivičnih dela, a migranti su prema podacima MUP-a u tom periodu izvršili 101 krivično delo.
Kako RZS ne raspolaže podacima o broju krivičnih dela koja su konkretno izvršili migranti, a samim tim ni podacima o tome koja su krivična dela u pitanju, obratili smo se MUP-u. Međutim, odgovore nismo dobili.
Dakle, analizirajući priložene podatke, ne može se govoriti o broju krađa i pokušaja silovanja, kao i drugih oblika nasilja od strane migranata.
Đurović: Migranti jedna od najmirnijih populacija
U Srbiji, inače, prema procenama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, trenutno boravi preko 7.000 migranata. Radoš Đurović, direktor Centra, govoreći o ponašanju migranata, kaže za Istinomer da je, u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji, broj krivičnih dela koja su oni izvršili “insignifikantan”.
“Uglavnom su to sukobi između njih samih, odnosno narušavanje javnog reda i mira, ili sitne krađe u prodavnici. Ozbiljnijih krivičnih dela ima jako malo. ‘Migrant’ je vrlo neodređen pojam i migranti neku zajedničku karakteristiku, osim toga što su napustili svoju kuću, nemaju. I mogu da kažem da su jedna od najmirnijih populacija”, kaže Đurović.
Da je bilo sukoba između migranata, potvrđuju i novinski naslovi. Naime, u junu prošle godine, jedan migrant iz Avganistana je ubijen u Karađorđevoj ulici. Utvrđeno je da ga je usmrtio njegov sunarodnik, koji je ubijen nešto kasnije iz osvete.
“Niko nije dobio državljanstvo”
Od početka migrantske krize, kroz Srbiju je prošlo više od milion ljudi. Neki od njih su ostali u Srbiji, a neki su u Srbiju vraćeni iz drugih zemalja.
U Srbiju je u periodu od 1. januara 2018. do 25. novembra 2019. godine, u skladu sa Sporazumom sa EU o readmisiji, vraćeno 59 državljana trećih država, podaci su MUP-a. U istom periodu, 11.663 stranih državljana izrazilo je nameru da podnese zahtev za azil, dok je azil zatražilo 210 osoba.
“Nijedan migrant sa područja Afrike, Avganistana, Irana, Iraka i Sirije nije primljen u državljanstvo Republike Srbije”, naveli su iz MUP-a.
Međutim, podsetimo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio još avgusta 2017. državljanstvo mladom slikaru, dečaku Farhadu Nuriju iz Avganistana i njegovoj porodici, a da im je državljanstvo i dodeljeno aprila 2018.
Drugi zahtev pokreta Dveri ticao se broja migranata koji su tražili azil u Srbiji u periodu od 1. jula 2011. do 31. decembra 2016. godine, kao i broj onih kojima je priznato pravo na utočište ili im je dodeljena supsidijarna zaštita.
Supsidijarna zaštita, prema Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, predstavlja “zaštitu koju Republika Srbija odobrava strancu koji bi u slučaju povratka u državu porekla ili državu uobičajenog boravišta bio izložen trpljenju ozbiljne nepravde i koji ne može ili koji se zbog takve opasnosti ne želi staviti pod zaštitu te države”.
Ukupno je 618.412 stranih državljana tražilo ili izrazilo nameru da traži azil u navedenom periodu. Od toga, najviše je bilo Sirijaca – 316.224, zatim 171.867 državljana Avganistana i 79.165 Iračana.
Pravo na utočište ili supsidijarnu pomoć u periodu od 1. aprila 2008. do kraja 2016. dobilo je 88 ljudi, a od toga je azil u obimu izbegličke zaštite dobila 41 osoba. Ostalima je dodeljena supsidijarna zaštita.
Sporni ugovor sa Austrijom
Оbradović je u svojim ranijim izlaganjima spominjao i ugovor sa Austrijom koji je Srbija potpisala, a tiče se upravo vraćanja migranata u Srbiju.
Iako domaće vlasti o jednom ovakvom ugovoru i ne govore, bivši ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl bio je jasan kada je u septembru 2019, gostujući u emisiji “U centru” na austrijskom javnom servisu, rekao da je sa Srbijom sklopio ugovor prema kojem će migranti, kojima je u Austriji odbijen zahtev za azil, biti vraćeni u Srbiju. Kako je rekao, pokušali su da “zavrnu šrafove kako bi se napravila razlika da li neko ima legalno prebivalište ili ne”.
Da je takav ugovor postojao, Kikl tvrdi i dalje, ali dodaje da ne zna šta se desilo sa tim ugovorom nakon što je otišao sa vlasti.
“Sada mogu to da kažem: tokom ministarskog mandata sam naložio da se ispregovara ugovor sa Srbijom u kojem smo se saglasili da tamo zajednički upravljamo povratničkim centrom. Tamo bismo mogli da pošaljemo ljude koji nemaju pravo na azil, ali koje njihove matične zemlje ne žele da prime“, rekao je Kikl u intervjuu za austrijski “Klajne cajtung”.
Da li taj ugovor postoji ili se, pak, temelji na Sporazumu Državne zajednice Srbije i Crne Gore sa Austrijom iz 2003. u vezi sa „vraćanjem i prihvatanjem lica sa nelegalnim boravkom“, na nivou je špekulacija.
O broju migranata govorio je i predsednik Vučić. On je krajem oktobra 2019. rekao da će Srbija “do 2028-2030. napraviti nulti migracioni saldo”. Odnosno, imaćemo jednak broj emigranata i imigranata.
“Posle 2030. imaćemo veći broj imigranata nego emigranata, što je jedna od stvari koja može da pomogne u opstanku Srbije”, rekao je Vučić.
Kuće i stanovi za migrante – neistine?
U prihvatnim centrima i centrima za azil, kojih ima 17 u Srbiji, sada je smešteno 4.427 migranata, od toga 807 dece. Prema podacima koje na svom zvaničnom sajtu navodi Komesarijat za izbeglice i migracije, najviše ih je iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Iraka i Bangladeša.
Prema izveštaju Evropske komisije za 2019. godinu, u državnim centrima smešteno je između 80 i 90 odsto migranata. Srbija im obezbeđuje “značajan obim zdravstvenih usluga kroz svoju redovnu zdravstvenu službu”, a deci je obezbeđeno školovanje.
Pažnju javnosti izazvale su priče o tome da država novčano pomaže migrante koji su ostali u Srbiji, kao i da im kupuje kuće i stanove.
Đurović na te navode odmahuje. Ističe da postoje ljudi koji su dobili azil, a nisu smešteni u prihvatnim centrima, pa tako mogu konkurisati za socijalnu pomoć. Ali, to ne znači da će je nužno i dobiti.
Pomoć je migrantima dodeljivana, ali je donator uglavnom bila Evropska unija.
“EU kroz različite projekte pomaže Republici Srbiji i obezbeđuje humanitarnu pomoć za migrante, njihovu zaštitu, a posebno dece, adekvatne uslove smeštaja i života u prihvatnim i centrima za azil, uključujući hranu, zdravstvenu negu i obrazovanje, pomoć lokalnim zajednicama gde su smešteni migranti kako bi se ojačala socijalna kohezija, pomoć Republici Srbiji pri upravljanju granicama i borbi protiv trgovine ljudima, kao i pomoć za izgradnju kapaciteta institucija Republike Srbije koje su uključene u upravljanje migracijama”, navodi se na sajtu euinfo.
Do sada je EU donirala više od 98 miliona evra direktne pomoći koja je otišla u ruke državnih institucija, lokalnih samouprava, ali i međunarodnih i organizacija civilnog društva, kao i krajnjim korisnicima.
(Istinomer.rs)
