Fenomen govora mržnje poslednjih dana ponovo je u fokusu javnosti u Severnoj Makedoniji, a njegova upotreba se povećala sa početkom pandemije koronavirusa, piše Portalb.mk. Sa povećanjem broja obolelih od Kovida-19, propagandna mašinerija, čiji su deo i brojni uticajni mediji delimično u mađarskom vlasništvu, ovih dana velikim intenzitetom optužuje muslimane, posebno Albance i Rome, kao glavne nosioce koronavirusa i vinovnike za jačanje epidemije.
Ipak, oštre reakcije preplavile su javnost kada se govoru mržnje u vezi sa situacijom priključila i članica Makedonske akademije nauka i umetnosti, profesorka Katica Ćulavkova. Njen tvit u kojem kaže “Cenu suživota plaćamo životom“, kritikovan je u javnosti i ocenjen kao podsticaj netolerancije među etničkim zajednicama.
Nevladine organizacije, osuđujući ovaj čin Ćulavkove, kažu da povećanju govora mržnje doprinosi i činjenica da smo u predizbornom periodu.
Helsinški komitet je preko saopštenja ukazao da se tenzije izazvane restriktivnim merama postepeno prebacuju u oblast nacionalizma. Ovoj situaciji, po njima, doprineli su mnogi faktori: muk institucija pred voljom verskih vlasti koje su postupile suprotno svim preporukama za zaštitu javnog zdravlja, funkcionisanje države sa tehničkom vladom, selektivno pokrivanje od strane medija i masovno prisustvo dezinformacija i podsticanje govora mržnje po etničkoj osnovi od strane javnih ličnosti.
Istovremeno, Helsinški komitet je podneo prijavu protiv akademkinje Ćulavkove.
“Helsinški komitet za ljudska prava podneo je prijavu protiv akademkinje Katice Ćulavkove zbog njene izjave na društvenim mrežama, kojom podstiče netoleranciju među etničkim zajednicama. njen tvit “Cenu suživota plaćamo životom“ implicira da su razlog širenja virusa međuetnički odnosi a ne opšte rasprostanjeno nepoštovanje mera. Imajući u vidu da u zemlji dominira govor mržnje upravo na etničkoj osnovi, širenje i podsticanje ovakvog govora ima posebnu težinu, zato što vodi ka zločinima iz mržnje, odnosno rasplamsavanju nacionalističkih strasti. A iste su po definiciji razorne za ranjivo socijalno tkivo i imaju potencijal da naruše nacionalnu bezbednost. Posebno je opasno kada takav govor primenjuju intelektualci, političari, novinari i druge ličnosti sa većim društvenim uticajem”, navodi Helsinški komitet.
U međuvremenu, Džabir Derala iz Civila, kaže da ovo nije prvi put da Ćulavkova izražava svoje nacionalističke stavove.
“Nije prvi put da vidimo akademkinju Ćulavkovu u ovakvom svetlu. Ipak, s obzirom na predizborni period, s obzirom da su i socijalno i političko stanje, kao i zdravstveno stanje javnog zdravlja kao teme trenutno vrlo relevantne, njeno učešće na društvenim mrežama ovakvim porukama govori o tome da je gđa Ćulavkova, pored toga što je nacionalistkinja, čini se takođe uključena u politiku, jer bira vrlo delikatan socio-politički trenutak u zemlji kako bi obnovila svoje nacionalističke poruke u javnosti”, izjavio je Derala.
Po direktoru Metamorfozisa, Bardilu Jašariju, i pored toga što se govor mržnje koristi čak i od drugih javnih ličnosti i distribuira u neprofesionalnim medijima, na žalost, sve vlade do sada u Makedoniji su zatvarale oči pred širenjem govora mržnje, iako je to po zakonu krivično delo.
„Niko se nije zauzeo sistematski za ovaj ozbiljan problem i nije pokušao da spreči izvore i razloge za upotrebu govora mržnje. Ovo počinje u školi i kod kuće. Uz nekoliko isključaka, niko nije kažnjen za upotrebu govora mržnje i ovo dodatno ohrabruje one koji koriste i promovišu govor mržnje da nastave da to rade bez bojazni da će biti kažnjeni. Situacija se pogoršava kada gledamo kako javne ličnosti, političari, akademici i drugi koriste govor mržnje i zatim se isti širi od neodgovornih i neprofesionalnih medija. Loš i sraman primer koji zatim prate građani i time započinje spirala govora mržnje koja može eskalirati u nasilje. Dakle, prvi korak u izbegavanju govora mržnje je sistem obrazovanja i porodično obrazovanje, a zatim preostaje da nadležne institucije obave svoj posao i kazne korisnike govora mržnje i podstrekivače nasilja”, kaže Jašari.
Ćulavkova je 6. juna na svom Tviter profilu objavila tvit sa tekstom “Cenu suživota plaćamo životom”, u skladu sa naracijom koju šire nacionalistički i šovinistički krugovi u Severnoj Makeodniji, prema kojoj su za širenje bolesti Kovid-19 krive zajednice koje nisu etnički Makedonci i Hrišćani. Ipak, po brojnim reakcijama javnog mnjenja, Ćulavkova je kasnije obrisala ovaj tvit i odmah zatim objavila: “Tvit je ličan i nema nikakve veze sa međuetničkim stanjem u Makedoniji”.
Na ovakav stav reagovao je član MANU-a, Abdulmenaf Bedžeti, koji je stavove svoje koleginice ocenio rasističkim, dodajući da isti ne predstavljaju institucionalne poglede akademije.
„Nadam se da će se naši sugrađani distancirati od njenih izjava sa patološkom mržnjom sugrađana, smatrajući ih dežurnim krivcima za ovakve planetarne probleme kao što je slučaj sa pandemijom Kovida-19! Inače, ona ne može i ne predstavlja institucionalnu tačku gledišta MANU-a zbog čega u pokušaju da bude izabrana za potpredsednicu dva puta zaredom, pre 6 meseci, nije uspela da dobije podršku makar i 1/3 članova/glasova! Na sreću, ona ostaje usamljeni glas i možda vrlo male grupe akademika, u nadi da će otići na „drugi svet“ sa epitetom folk patriote! Ovo ne oslobađa Instituciju Akademije i ne amnestira nas članove za tolerisanje ovog rasističkog fenomena”, napisao je Bedžeti na Fejsbuku.
U međuvremenu, Makedonska akademija nauka i umetnosti još uvek se nije distancirala od ove pozicije profesorke Ćulavkove.
Podsećamo da su od februara 2014. godine u Severnoj Makedoniji stupile na snagu nove zakonske odredbe kojima se zabranjuje i kažnjava govor mržnje i širenje preko interneta materijala koji promovišu ili podstiču mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv bilo koga ili grupe, po bilo kom osnovu diskriminacije.
Prema statistici objavljenoj na veb stranici govornaomraza.mk, u periodu od 5. do 27. maja ove godine, registrovano je 846 prijava govora mržnje, od kojih je 418 na etničkoj osnovi.
Ipak, od kada su stupile na snagu nove zakonske izmene Krivičnog zakonika za govor mržnje, odnosno od februara 2014. godine, broj kazni je vrlo nizak, u poređenju sa prijavama na digitalnoj platformi “Prijavi i suprotstavi se govoru mržnje”.
Policija sporo istražuje govor mržnje, dok sudstvo ne presuđuje, s obzirom na veliki broj prijava koje su napravljene samo na digitalnoj građanskoj platformi za prijavljivanje govora mržnje.
Pored toga, u Makedoniji, posebno za vreme vladavine VMRO-DPMNE-a, po analizi Portalb.mk, govor mržnje bio je prilično izražen i bilo je eklatantnih primera kada su određena lica i grupe bili javno izloženi ovom fenomenu kažnjivom po zakonu, ali isti nije gonjen i kažnjavan od organa za sprovođenje zakona.
