Aspiracije Republike Makedonije za članstvo u NATO-u predstavljaju zalaganje i vrhunski prioritet još od osamostaljenja države. Iste su stalni predmet manipulacija u javnosti i u beskrajnoj borbi između velikih stranaka (SDSM i VMRO-DPMNE), ali i drugih, sitnijih “igrača” na političkoj sceni (Jedinstvena Makedonija, Levica i drugi NATO-skeptici)
Piše: Igor K. Ilievski
U ovom napisu izdvajamo listu od pet manipulacija koje se odnose i na put ka članstvu u alijansi, ali i oko samog članstva Makedonje u NATO-u, koje su ove godine imali snažan odjek u javnosti, posebno u internet-medijima i na društvenim mrežama.
“Republika Makedonija (na samitu NATO-a u Briselu) nije dobila ništa više od onoga što je već dobila 2008. godine“
Zoran Zaev ponovo laže javnost. Republika Makedonija nije dobila ništa više od onoga što je već dobila 2008. godine. Uslove za članstvo u NATO-u Republika Makedonija je ispunila još 2008. godine, kada je VMRO-DPMNE bio na vlasti. (Izvor: VMRO-PMNE, datum: 12.07.2018.)
Na Samitu u Bukureštu 2008. godine, i pored snažne podrške SAD-a, NATO je odlučio da će Makedoniji uručiti poziv “odmah čim bude postignuto zajednički prihvatljivo rešenje pitanja sa imenom u okviru UN-a”. Na Samitu u Briselu u julu ove godine NATO je pozvao Makedoniju da se priključi Alijansi, pozdravljajući “istorijski sporazum između Atine i Skoplja”: “U liniji sa našom politikom, odlučili smo da pozovemo Vladu u Skoplju da počne pristupne pregovore kako bi se pridružila našem Savezu“.
“NATO traži da promenimo ime/u NATO možemo i sa ustavnim imenom“
Zbog Zaeva, sada dodatni uslov nije rešavanje problema koji je Grčka imala sa našim imenom, već odustajanje od imena Republika Makedonija i brisanje makedonske istorije, tradicije i kulture. (Izvor: VMRO-DPMNE, datum: 12.07.2018.)
Zašto vršite pritisak na javnost da je ovo storijski trenutak za ulazak u NATO, kada činjenice govore da nije potreban samit ako članice NATO-a odluče da prime zemlju bez ucena, shodno Privremenom sporazumu i presudi Međunarodnog suda pravde UN-a? (Izvor: Otvoreno pismo političkim liderima Republike Makedonije, datum: 19.02.2018.)
NATO odlučuje konsenzusom. Svaku odluku o novoj članici moraju da odobre sve zemje-članice. U slučaju Makedonije, prijemu se protivila Grčka. Da li je razlog ime ili nešto drugo, dok nema saglasnosti svih članica, NATO ne može da uruči poziv.
Kao što objašnjava Ognjen Vangelov u tekstu u ”Okno“ 19.02.2018., nekoliko dana posle otvorenog pisma:
Ovo je klasična manipulacija s opisom situacije jer kao i rezolucija UN-a iz 1993. godine, tako nas i Privremeni sporazum obavezuje da pronađemo rešenje o imenu sa Grčkom kroz posredovanje UN-a. … ulazak u NATO direktno je vezan za rešenje spora sa imenom. Do sada niko nije uspeo, pa ni Sud u Hagu, da promeni tu odluku NATO-a.
”Slaćemo decu u rat/da ginu/da ubijaju/ za NATO/imperijaliste“.
(Izvori: Jedinstvena Makedonija, Levica, prof. Biljana Vankovska)
Makedonija već 16 godina učestvuje u vojnim operacijama u inostranstvu, a statistički pola “dece” u ARM-u već je bilo u misiji. Od 2002. do danas ARM je u NATO misiji u Avganistanu – misiji Međunarodnih bezbednosnih snaga – Avganistan (ISAF) do 2015. godine, i novoj operaciji “Odlučna podrška” od 2015. godine do danas. Vlada VMRO-DPMNE-a u novembru 2006. godine ukinula je skoro sva “nacionalna ograničenja” za makedonske vojnike, uključujući i to da ne mogu učestvovati u borbenim operacijama.
“Članstvo u NATO-u će nas koštati…“
(Izvori: Zdravko Savevski, Levica, 11.08.2018., Bojkotiram, Lider 11.07.2018.)
Sume variraju od 1,2 miliona evra godišnje za zajednički budžet NATO-a do 400 miliona evra za budžet Ministarstva odbrane, koji treba da bude 2 posto od bruto domaćeg proizvoda, što je zalaganje NATO-a. Ali, Makedonija je svake godine do 2008. izdvajala više od 2 posto BDP-a za odbranu, ali posle Samita u Bukureštu počelo je rezanje odbranbenog budžeta, koji je 2014. godine bio prepolovljen i do ove godine ispod 1 posto BDP-a. Inače, godišnje za budžet NATO-a zemlja će morati da izdvaja oko 600-700 hiljada evra.
“NATO će na Krivolaku gađati osiromašenim uranijumom“
(Izvori: Kurir, datum 16.08.2018., Infomaks, datum 24.08.2018.)
Ministarstvo odbrane odmah je demantovalo da će se na Krivolaku koristiti ili da se nekad koristila municija sa osiromašenim uranijumom, optužujući da se šire dezinformacije pre tada prestojećeg referenduma. NATO, zajedno sa ARM-om, vežba na Krivolaku od 1993. godine, uključujući i period od 2006. do 2017. godine, kada su izvedene i do sada najveće zajedničke vojne vežbe. Nikada do avgusta ove godine nije bilo optužbi da saveznici koriste municiju sa osiromašenim uranijumom.
