Turbulentne nedelje na ulicama Srbije
„Mora sve da stane“, jedna je od parola protesta koje su pogodile Srbiju prethodnih nedelja. Upravo tako je i bilo. Osim saobraćaja, kao da je stalo je vreme, stali su i ljudi, jedni uz druge, po prvi put u tolikom broju od 2000. godine. Slike beogradskih bulevara su ubrzo počele da kruže širom sveta, postavši predmet svakojakih simbolika i ilustracija, od kojih se ističe čuvena slika Gustava Klimta – Polje Maka, koju je upotrebio istoričar Agustin Kosovci kako bi dočarao atmosferu u Srbiji. Proteste u Srbiji je pokrenula tragedija koja je zadesila osnovnu školu Vladislav Ribnikar, a u kom je stradalo 9 dece i njihov čuvar. Ova tragedija ujedno predstavlja i okosnicu društva u kom preovladava nasilje, i kao takva rezultirala je višenedeljnim protestima koji su poput domino efekta počeli da se ređaju širom Srbije.
8. maja, održan je prvi protest pod sloganom ’’Srbija protiv nasilja’’. Ovaj protest, nastao je kao odgovor na pomenutu tragediju, i masovno ubistvo koje je nastupilo dan nakon masakra u školi, a u kom je stradalo još 8, i povređeno 15 mladića i devojaka. U prethodnih deset godina u srpskom društvu su postali standardizovani razni oblici nasilja koji su prisutni u svakom segmentu života; na nacionalnim frekvencijama, medijima, rijaliti programima, u porodici, obrazovnim institucijama, parlamentu, pa čak i u obraćanjima visokih zvaničnika. Protesti, kao takvi, objedinili su sve građane uz pomoć opozicije, iako organizovani bez zvaničnog lidera. Od 8. maja, protesti su održavani svake naredne nedelje uz progresivan rast okupljenih za koje kruži nezvanična informacija da prelazi broj od 150.000.
Upravo je broj okupljenih građana zabrinuo vlast koja je preko pro-režimskih medija pokušala da diskredituje, obezvredi, a zatim i ismeje broj građana na protestima. Medij poput Pinka, izveštavao je da se na protestima ne nalazi više od 2.000 ljudi, dok su ostali poput Telegrafa, Informera i sličnih režimskih satelita objavljivali slike od po 10ak protestanata. Urednik portala Informer, je redovno izveštavao u svojim, kao i u drugim medijima da se na ulicama nalazi tek nekolicina protestanata, i da opozicija pokušava da zloupotrebi tragediju. Uz to, sam Predsednik, Aleksandar Vučić, kao i premijerka, Ana Brnabić, objavili su podrugljivu sliku kojom se podsmevaju okupljenim građanima, tvrdeći da je broj okupljenih na protestu foto-montaža.
Ovo je rezultiralo dodatnom mobilizacijom stanovništva širom Srbije, te su protesti postali rasprostranjeni duž cele nacije. 10. maja je održan protest u Nišu, gde su zatražene ostavke u skladu sa glavnim zahtevima protesta, kao i ukidanje tabloida. Zatim ponovnim protestom u Beogradu 12. maja sa istom porukom. 13. maja, protest je proširen na Kragujevac pod sloganom „Ustala je Srbija“.
U Srbiji su uz pomoć poljoprivrednika blokirani putevi u okolini Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Nove Pazove, Rače, Požarevca, Kraljeva i mnogih drugih gradova. Poljoprivrednici su se priključili 16. maja protestima, uz dodatne zahteve, koji se tiču loše ekonomske situacije seljaka i koji su direktno upućeni premijerki Srbije. 17. maja je ponovljen, sada već prošireni protest poljoprivrednika i koji dodatno uključuje Starčevo, Omoljice, Bavanište, Mrčajevce, Bogatiće i mnoge druge delove Srbije fokusirane primarno na poljoprivredne delatnosti. Ovi protesti su nastavljeni 18. i 19. Maja, nakon čega je sklopljen okvirni dogovor za ispunjenje određenih zahteva.
Uvidevši da protesti kreiraju ozbiljan problem i zadaju glavobolju vladajućoj koaliciji, čelnici Srpske Napredne Stranke, na čelu sa Aleksandrom Vučićem su se odlučili za, u Srbiji poznatu metodu, protestom protiv protesta. Ova odluka, iako kontradiktorna obzirom da je direktno usmerena protiv okupljanja građana koji se vodi pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, svakako nije sprečila organizovanje nekolicine omanjih i jednog glavnog skupa.
19. maja, organizovan je skup u Pančevu koji je okupio pristalice Srpske Napredne Stranke kako bi izrazili podršku Predsedniku i pripremili organizaciju velikog mitinga za 26. maj pod sloganom „Srbija nade“. Do 26. maja, u Beogradu, su nastavljeni protesti građana i opozicije uz koje se priključio i grad Užice, sa značajnim brojem okupljenih građana.
Za pristalice SNS-a dugo iščekivani 26. maj, kom je prethodila mukotrpna organizacija, i koji je uključivao sve metode okupljanja građana koje su činiocima vlasti bile na raspolaganju, dogodio se uz nimalo očekivane rezultate. Naime, mobilizacija građana širom Srbije je uključivala organizaciju autobuskog prevoza iz svih delova Srbije, pa čak i Srba iz okolnih regija poput Makedonije, Kosova, i Republike Srpske. Organizacija je podrazumevala plaćeni dolazak, hranu, angažovane su i određene agencije za filmsko statiranje koje su nudile plaćene angažmane za samo nekoliko sati provedenih na mitingu. Za građane koji nisu bili voljni da prisustvuju mitingu spremljeni su otkazi, ucene i druge vrste diskriminacija, na šta ukazuju brojni izvori. Sa druge strane, javio se i revolt određenog broja građana koji su pokušali da onesposobe dolazak na miting, kao na primer zabeleženi incident bušenja guma autobuskog prevoznika u Čačku, koji je propraćen uvredljivim porukama SNS pristalicama.
Skup „Srbija nade’’ je prema pro-režimskim portalima okupila oko 200.000 građana dok slike sa terena ukazuju na značajno manji broj okupljenih nego na protestima „Srbija protiv nasilja“. Opozicioni portali izveštavaju da se oko 50.000 pristalica našlo na mitingu Aleksandra Vučića, koji je u svom završnom govoru naglasio da se povlači sa mesta Predsednika stranke radi osnivanja novog pokreta. Osim obraćanja Predsednika, na mitingu su govorili Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, zatim ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, Milan Knežević, opozicioni političar i srpski nacionalista iz Crne Gore, kao i drugi. Ono što je interesantno je da je narativ govornika, naročito Ministra Ivice Dačića, rehabilitovao lik i delo Slobodana Miloševića, kao velikog političara i čoveka čiju je politiku neophodno slediti.
S obzirom da zahtevi opozicionog protesta „Srbija protiv nasilja“ i dalje nisu ispunjeni, protesti su nastavljeni 27. maja, samo dan nakon skupa SNS. Protest je za razliku od prethodnih koji su bili usmereni ka mostu „Gazela“ za cilj imao kreiranje prstena oko Radio Televizije Srbije. Ruta je uključivala okupiranje svih ulica oko same zgrade RTS-a, koji je uprkos vremenskim neprilikama okupio veliki broj građana. Demonstranti su pred zgradom RTS-a zahtevali ostavke rukovodstva i objektivno izveštavanje o protestima koji se nedeljama unazad održavaju u glavnom gradu Srbije. Možda neočekivano udarne vesti RTS-a, Dnevnik 2 su počele izveštavanjem o protestu oko zgrade RTS-a. Ostali zahtevi uključuju: Smenu članova regulatorne agencije za elektronske medije (REM), oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Happy, ukidanje rijalitija i drugih programa koji promovišu nasilje, gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše kodeks, ostavka ministra policije, kao i direktora Bezbednosno informativne agencije.
Sledeći protesti „Srbija protiv nasilja“ originalno zakazani za petak 02. junа pomereni su za subotu 03. јunа usled organizacije skupa pod nazivom „Stop nasilju nad Srbima na Kosovu i Metohiji“ koji je najavljen tokom blokade autoputa 29. maja od strane stotinak pristalica i pripadnika ekstremno desničarskih organizacija. Zanimljivo je da su organizatori skupa posvećenom Kosovu kao reakciju na pomeranje protesta protiv nasilja doneli odluku da takođe pomere svoj protest za isti dan i vreme.
Narodni poslanik i opozicioni političar Radomir Lazović, ukazao da pomenuti protest desničara ima za cilj da obesmisli proteste i napravi haos i zabunu. On tvrdi, da su organizatori pod direktnom palicom Predsednika, Aleksandra Vučića, koji priželjkuje razbijanje najmasovnijih protesta u prethodnih 20 godina. Neophodno je dodatno napomenuti, da naziv protesta desničarskih organizacija koji se vodi pod sloganom „Stop nasilju nad Srbima na Kosovu i Metohiji“ nije takav bez razloga. Da je sam slogan, kao i odabir metoda protesta indikativan, ukazuje i poslanik, Pavle Grbović, koji navodi da je blokiranje auto-puta preslikavanje protesta protiv nasilja.
Peti protest „Srbija protiv nasilja“, održan je 3. juna ispred predsedništva Srbije. Desetine hiljada okupljenih građana, uputilo je jasne zahteve, uz to je po prvi put obezbeđen objektivan prenos protesta na Radio Televiziji Srbije. Protest je propraćen uz incident izazvan od strane desničarske organizacije „Lokalne patrole“, čiji su pripadnici napali i lakše povredili jednog stranog državljanina. Ista organizacija je na prethodnim protestima napala opozicionog aktivistu Sava Manojlovića. Najpoznatiji predstavnici ove neformalne ekstremno desničarske grupe su Damnjan Knežević i Ilija Vuksanović, koji su često viđeni na protestima sa Vagner obeležjima.
