Članovi srpske i nekadašnje jugoslovenske rok-grupe Bajaga i Instruktori su 6. aprila u Omladinskom kulturnom centru u Skoplju (Mladinski kulturen centar – MKC) ponovili svoj prvi koncert održan na istoj lokaciji pre 40 godina, 1984. godine.
Na sceni su pored frontmena Momčila Bajagića – Bajage bili i dva člana originalne postave iz osamdesetih, gitarist i pevač Živorad Milenković – Žika i klavijaturista Aleksandar Lokner – Saša. Ovi veterani u svojim šezdesetim godinama su imali divan entuzijastički i profesionalni nastup, uz poddršku tri iskusna muzičara koji su od prilike duplo mlađi.
Publika u skopskom MKC je bila prilično raznolika i uključivala je obožavaoce od onih koji su bili tinejdžeri osamdesetih, do savremenih tinejdžera koji bi mogli da budu njihova deca i koji predstavljaju generaciju Z.
Dok je kvalitet muzike bio konstantno na visini, publici je trebalo da iskusi nekoliko pesama da bi se zagrejala i počela da masovno skandira i peva zajedno sa grupom. Razlog za može biti nedostupnost bilo kakvog pića za posetioce koji su celi koncert morali da prođu “na suvo”. Naime zbog situacije sa disfunkcionalnošću MKC-a, u samom objektu su već nekoliko nedelja zatvoreni bar i restoran, a u blizini nije bilo prodavnica koje nude ni bezalkoholna ni alkoholna pića.
Program koncerta je ponovio origialni program iz 1984 godine. Na početku je Bajaga objasnio da će svirati samo pesme sa prvog albuma “Pozitivna geografija” i pesme koje su napravili pre tog vremena. Ali i u okviru tih ograničenja, repertoar je ionako sadržao više nego dovoljno legendarnih hitova i kultnih pesama koji su doprineli popularnosti benda u toku naredne četiri decenije. Među njima su bili hitovi kao “Berlin”, “Poljubi me”, “Tamara” “Marlena”, kao i humoristične “Tekila, gerila”, “Mali slonovi” i “Papaline”. Bend je takođe odsvirao manje popularne “Znam čoveka” i “Kosooka”.
U toku decenija posle njihovog objavljivanja, neke od pesama su dobile nova značenja zbog promene konteksta. Na primer “Berlin” je prvobitno bio priča o Bajaginom ocu koji je kao 16-godišnjak otišao u partizane i stvarno nameravao da juriša na Berlin kao deo njegove antifašističke borbe. Zato pesma sadrži i slogane iz 1944. godine. Ali posle pada Berlinskog Zida 1989. godine pesma je počela da budi sasvim novi tip asocijacija.
Druge društveno angažovane pesme sa istog albuma i koncerta su antimilitaristička “Limene trube”, koja izgleda kao da je predvidela ulogu armije u toku krvavog raspada jugoslavenske federacije, ili “Pustite me, druže” koja se odnosi na policijsku brutalnost i maltretiranje tinejdžera od strane pozornika.
Ponavljajući ponašanje benda tokom njihove prve turneje, Žika je igrao i ulogu pompeznog konferansijea, ponovo koristeći megafon da se obrati publici. Ali za razliku od 1984. godine ovog puta nije pozivao publiku da iz hola uđe u salu, nitu su članovi benda cepali karte na ulazu kao što su uradili prilikom prvog koncerta u zagrebačkom Kulušiću.
Pošto su tokom prve promotivne turneje, kao nova grupa Bajaga i instruktori nemali previše sopstvenog materijala za celi koncert, popunili su vreme i sa nekoliko parodičnih pesama, kao sa pankerskom verzijom hita “Čibu – čiba” hrvatsko-makedonske pevačice Ljupke Dimitrovske i njenog supruga Nikice Kalođere iz 1969. godine. Kao i nekad davno, Žika Mitrović je pevao ženske vokale na ovoj pesmi, kao i na humorističnim “Papalinama” koje preko priče o ljubavnicima iz Zagreba i Beograda ismejavaju žargone umišljene visoke klase iz tih gradova. Takođe, kao i na prvom koncertu, izvedene su i neke muzičke pošalice koje nikad nisu nastale kao prave pesme “Ne daj se za novce” i “Ne prolazi pored mene kao pored turskog groblja”
Momčilo Bajagić Bajaga je rođen 1960 godine i počeo je muzičku karijeru sa 15 godina. Kao 18-godišnjak se pridružio tada jednom od najpopularnijih bendova u Jugoslaviji, sastavu Riblja Čorba. Kao gitarist i autor muzike i tekstova zaslužan je za neke od njihovih najvećih hitova u periodu od 1979 do 1984. Pesme “Kad hodaš“, “Dobro jutro”, “Evo ti za taksi” koje su postale himne urbane kulture regiona, na zadovoljstvo publike su bile odsvrirane i na ovom koncertu u Skoplju.
Tokom tih godina Bajaga je stvarao i drugi tip pesama, koji se nisu uklapale u hard rok koncept Riblje Čorbe, među kojima i eksperimente sa različitim muzičkim stilovima i motivima iz celog sveta. Te pesme su postale osnova albuma “Pozitivna geografija”.
U intervjuu koji je uradio sa novinar Aleksandar Rezina 2009. godine, Bajaga je zaslugu za album i stvaranje novog benda pripisao producentu Kornelju Bata Kovaču, koji ga je potakao na snimanje. Objasnio je da je i napuštanje Riblje Čorbe bio rizičan potez, jer je znao da će prvih godina zarađivati deset puta manje. Ali istovremeno su mu dosadili stalni međuljudski konflikti u tom bendu, među kojima i ego tripovi Bore Đorđevića, a takođe je verova da će biti dobro i da ima dobru ekipu.
Živorad Milenković – Žika je takođe jedna od legendi jugoslovenske rok scene. 1988. godine je bio ovekovečen je u pesmi Bajage i instruktora “Život je nekad siv, nekad žut”, a tokom devedesetih je bio jedan od osnovača i glavni vokal alternativnog rok benda Babe.
Na kraju koncerta Bajaga je pozvao svoje verne obožavaoce na veliki koncert na Beogradskom Hipodromu 31. avgusta, obećavajući da će repertoar sadržati sve njihove omiljene pesme iz četiri decenije rada Instruktora.
