Dezinformacije i lažne vesti nisu samo medijumski, već i bezbednosni problem. Destabilizuju zemlje Zapadnog Balkana, onemogućavajući realizaciju najvažnijih strateških ciljeva država, uključujući i Severnu Makedoniju.
Ovo je generalni zaključak nove analize „Geopolitička perspektiva dezinformacijskih tokova na Zapadnom Balkanu“ koju je objavila Fondacija „Metamorfozis“, koja ukazuje na povezanost između stranih štetnih uticaja i domaćih aktera koji koriste dezinformacijske narative za destabilizaciju regiona i ometanje evroatlantske integracije.
„Internet omogućava širenje dezinformacija i propagande pred širom publikom, a time, uz malo troškova za kratko vreme može da se utiče na percepcije i mišljenja miliona ljudi. Sve to sadrži potencijal za snažan geopolitički uticaj na štetu strateških interesa balkanskih zemalja. Alarmantno je što ovakva pojava iz medijumske prerasta u bezbednosni problem i ima tendenciju da poljulja i onako krhki mir na Balkanu“, ukazuje autorka analize Irena Višinska, geopolitički analitičar.
Analiza bazirana na obradi 2.000 lažnih vesti ili drugih oblika dezinformacija iz šest balkanskih država, ukazuje na to da je region Zapadnog Balkana i dalje polje za strateško nadmetanje između velikih sila zbog nerešenog statusa u odnosu na evroatlantsku integraciju, čiji proces teče sporo, ometan stranim štetnim uticajima, njihovim antidemokratskim saveznicima i sporim reformskim procesima.
„Region Zapadnog Balkana postaje još zanimljiviji zbog činjenice što se graniči sa EU što ga čini još privlačnijim za zemlje kao što je Rusija, Kina, Turska, Iran i zemlje Zaliva, budući da predstavlja prag za ulazak na evropsko tržište od takoreći 800 miliona ljudi“, ocenjuje Višinska.
U analizi koja obuhvata Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Srbiju i Crnu Goru, ukazuje se na to da zemlje u regionu treba da ojačaju saradnju sa EU i NATO-om i da pristupe njihovoj ekspertizi u kreiranju otpornosti i strategije za odgovor stranim štetnim uticajima.
Filip Stojanovski, direktor partnerstva i razvoja resursa Fondacije „Metamorfozis“ je izjavio da se publikacijom predstavljaju i sagledavanja koja se odnose na pojedine zemlje, budući da je lokalni kontekst veoma važan.
„Tako na primer, u našoj zemlji imamo situaciju u kojoj su glavni tipovi dezinformacija– kao i svuda – bili povezani sa ruskom agresijom na Ukrajinu, pri čemu je bilo niz pokušaja da se preko ovih narativa smanji podrška koju država pruža u odbrani Ukrajine ili da se smanji podrška zajedničkim evropskim sankcijama kojima smo se priključili“, kaže Stojanovski.
Na osnovu ove analize kod nas su primećeni i drugi strani uticaji koji se uvek ne odražavaju širenjem dezinformacija. Ponekad se radi o tzv. „mekoj moći“, odnosno promociji ekonomskih, kulturnih ili ideoloških interesa, koji su povezani sa tuđim geopolitičkim interesima. Sve ovakve prepoznate geopolitičke pozicije u interesu autoritarnih režima imaju potencijala da prerasnu u izvore dezinformacija. Kao primer za ovo imamo razlike u kineskim uticajima u regionu i zemlji.
„Kineski uticaj u regionu uglavnom se fokusira na promociju Kine kao ekonomske sile i efektivnosti njihovog autoritarnog komunističkog sistema, a kod nas je, pored toga, evidentna i podrška određenim ruskim narativima povezanim sa Ukrajinom i od kineskih diplomatskih faktora u zemlji“, kaže Stojanovski.
Primer uticaja koji kod nas nije registrovan, a prisutan je u regionu je iranski uticaj, a razlike postoje i u turskom i drugim zemljama Bliskog Istoka, ukazuje ova analiza.
Izdanje „Geopolitička perspektiva dezinformacijskih tokova na Zapadnom Balkanu“ (Geopolitical Perspective of Disinformation Flows in the Western Balkans) je objavila Fondacija „Metamorfozis“ u okviru regionalnog projekta „Centar protiv dezinformacija na Zapadnom Balkanu: razotkrivanje opasnih uticaja preko istraživačkog novinarstva“, podržan od Kraljevine Holandije.
Autorka Irena Višinska je geopolitički analitičar, čija specijalnost je proučavanje hibridnih pretnji za savremeno društvo i geopolitičke trendove u regionu Zapadnog Balkana. Pažnja joj je usmerena ka proučavanju dezinformacijskih tokova i strane propagande, kao i njihove posledice u regionu Balkana. Svoje dugogodišnje ekspertsko iskustvo je gradila u bezbednosnom i diplomatskom sektoru Republike Severne Makedonije, u periodu od 1993. do 2022. godine.
