Ovaj „šah-mat“ ne označava samo kraj Ukrajine kakvu smo poznavali, već i kraj zapadne dominacije!
Ove nedelje pažnju je preokupirala analiza Tjerija Mejsana koja sveobuhvatno nastoji da predstavi neuspeh ukrajinske ofanzive, krah celokupne zapadne civilizacije, nadmoć Rusije, kao i nepostojanost ukrajinskog naroda.
U prvom delu teksta, Mejsan se fokusira na ukrajinsku kontraofanzivu, za koju tvrdi da je doživela neprikosnoveni debakl. Ukrajinske snage su udarima na deset različitih tačaka ostale bespomoćne pred ruskim linijama odbrane, ne uspevši da probiju ni prvu liniju. Dok su protiv vazdušni sistemi bivali eliminisani hipersoničnim raketama, granice su postale grobnice, aerodromi puni olupina F16 i Mig 29, a tenkovi Leopard pretvoreni u prah. Slična analiza se pominje i u članku RT, dodatno začinjena izjavama nepoznatih ukrajinskih tenkista koji simuliraju kvarove kako bi izbegli odlazak na front zbog straha od ruske vojske. Podsetićemo da su nemački Leopard tenkovi isporučeni Ukrajini u prethodnom periodu.
Svakako, stanje na frontu je znatno drugačije nego što se predstavlja u proruskim tabloidima. Na istoku Ukrajine se vode krvave bitke ali su takođe značajna osvajanja zabeležena od strane ukrajinske vojske. Ukrajinski generalštab je naveo da su njegove snage preuzele „stratešku inicijativu“ oko onoga što je ostalo od istočnog grada Bahmuta.
U prethodnim nedeljama, Ukrajinske snage su ponovo zauzele teritorije u istočnom regionu Donbasa koji je Rusija okupirala još 2014. godine kada je protivpravno anektirala region uz pomoć separatističkih snaga, pruživši kontrolu nad delovima regiona Donjeck i Lugansk. Takođe, snage su napredovale u južnoj oblasti Herson, prešavši reku Dnjepar i uspostavivši uporište na njenoj levoj obali.
Dodatna osvajanja prema rečima ukrajinskog komandanta uključuju predele oko sela Krasnohorivka, zatim nekoliko naselja u istočnom regionu Donjecka i južnom regionu Zaporožja. Određeni oslobođeni predeli su bili pod ruskom okupacijom još pre februarske invazije. Ovi podaci su potvrđeni i od strane Instituta za proučavanje rata (Institute for the study of War).
U nastavku teksta autor komentariše kako ruska vojska ne koristi skoro uopšte novo naoružanje, dok je Zapadno postalo bezvredno, uz utrošenih 500 milijardi dolara i stotine hiljada protraćenih života.
Autor navodi netačan iznos pomoći koju je Ukrajina dobila od Zapada. Prema istraživanju Kiel instituta za svetsku ekonomiju (Kiel Institut für Weltwirtschaft) u periodu od početka rata do 31. maja 2023. godine, pomoć za Ukrajinu iznosila je oko 165 milijarde evra, a najveći donator su Sjedinjene Američke Države koje su do sada izdvojile više od 30,4 milijarde dolara.
Osim pomenute bezvrednosti, autor tvrdi da ukrajinska vojska više ni ne postoji, već da se sastoji od “integralnih nacionalista (ponekad nazvani „banderisti“ ili „ukrajinski nacisti“)“. Poistovećivanje Ukrajinaca sa nacistima je ponavljajući ruski dezinformacioni narativ koji je nastao tokom evromajdanskih protesta 2013. i 2014. godine, kako bi diskreditovao proteste i novu proevropsku politiku Ukrajine. Takođe, Ukrajina je 2015. zabranila nacističke i komunističke ideologije, kao i isticanje njihovih simbola.
U daljem teksta autor optužuje Ukrajinu za izvođenje niza sabotaža i terorističkih akata. Definišući ih kao naciste i „banderaše“ koji su devedesetih godina ratovali u ime CIA i tajnih službi u Čečeniji i Siriji, “oni su uspeli:
1) Da sabotiraju rusko-nemačko-francusko-holandski gasovod „Severni tok“, čime su 26. septembra 2022. godine gurnuli Nemačku, a potom i Evropsku uniju u recesiju.
2) Da sabotiraju most preko Kerčkog moreuza (poznat kao „Krimski most“) 8. oktobra 2022. godine.
3) Da izvrše napad dronovima na Kremlj 3. maja 2023. godine.
4) Da koriste dronove za napad na obaveštajni brod „Ivan Hurs“ koji brani gasovod „Turski tok“ u Crnom moru 26. maja 2023. godine.
5) Da sabotiraju branu Kahovka i podele Novorosiju na dva dela 6. juna 2023. godine.
6) Da sabotiraju cevovod „Togliatti-Odesa“ kako bi uništili rusku industriju mineralnih đubriva 7. juna 2023. godine.“
Za ponuđene tvrdnje autor ne pruža dokaze već, po ustaljenom običaju proruskih analitičara, pokušava da krivicu za ovaj niz nedela prebaci na Ukrajinu i Zapad iako, makar, za deo ovih sabotaža postoje ubedljivi dokazi da su ih počinile ruske oružane snage. U dublju pojedinačnu analizu gorenavedenih sabotaža u ovom tekstu nećemo ulaziti, a našu analizu o rušenju Novokahovkse hidroelektrane možete pročitati na sledećem linku: https://www.isac-fund.org/lat/vesti/analiza-vesti-kljucni-dokaz-ukrajinske-krivice-za-rusenje-he-kahovka-satelitski-snimci-sve-otkrili.
Autor dalje navodi da je Ukrajina kakvu smo poznavali mrtva. “Do sada je Ukrajina pre svega bila sila komunikacije. Kijev je uspeo da navede ljude da veruju da je državni udar 2014. godine koji je svrgnuo demokratski izabranog predsednika u korist integralnih nacionalista bio revolucija” i da je “NATO organizovao državni udar 2014. i doveo trenutni režim na vlast”.
Jedan od ponavljajućih pro-kremljanskih dezinformacionih narativa je prikazivanje protesta održanih 2013. i 2014. godine kao državnog udar koji su organizovale SAD i drugi zapadni akteri sa ciljem da svrgnu tadašnju prorusku vladu Viktora Janukoviča. Ovaj narativ nije tačan. U Ukrajini nije bilo državnog udara. Demonstracije koje su počele u Kijevu u novembru 2013. godine, nazvane „Majdan“, ili „Evromajdan“, nisu bile izazvane spolja. One su bile rezultat frustracije ukrajinskog naroda preokretom politike bivšeg predsednika Janukoviča kada je, posle sedam godina pregovora, odbio je da potpiše Sporazum o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji zbog ruskog pritiska. Janukovič je napustio Kijev i ukrajinsku vladu 21. februara 2014. nakon potpisivanja sporazuma koji je imao za cilj da zaustavi eskalaciju situacije izazvane krvavom reakcijom vlade protiv demonstranata Evromajdana.
Autor dalje smatra da “budući da je NATO organizovao državni udar 2014. i doveo trenutni režim na vlast, nema drugog načina osim da se prizna trenutna podela zemlje i da ih ukrajinski narod sam svrgne. Trenutne vojne operacije već su to učinile. Deo zemlje oslobođen od strane Rusa glasao je na referendumu da se pridruži Federaciji. Međutim, prošlogodišnje rusko napredovanje zaustavio je predsednik Vladimir Putin kao deo pregovora s Ukrajinom, koji su se prvo vodili u Belorusiji, a zatim u Turskoj. Odesa je i dalje ukrajinska prema zakonu, iako je kulturno ruska. Pridnjestrovlje je i dalje moldavsko, iako je kulturno rusko“.
Krajem septembra 2022. godine, u toku ruske invazije na Ukrajinu, organizovan je referendum o pripajanju četiri oblasti na istoku Ukrajine (Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson) Rusiji. Referendumi su održani uz prisustvo ruskih snaga, od strane ruskih zvaničnika, a legitimnost istih je opovrgnuta više puta. Trenutno je validnost rezultata referenduma prihvatila samo Severna Koreja i nijedna druga suverena država.
Na kraju autor zaključuje da je rat tehnički završen i da nijedna ofanziva ne može promeniti trenutne granice.
