NATO planira rat sa Rusijom – “Gotovo je, SAD odlučile – Biće nuklearni rat sa Rusijom!“
https://webtribune.rs/gotovo-je-sad-odlucile-bice-nuklearni-rat-sa-rusijom/
U ovonedeljnom izdanju lažnih i neproverenih vesti susrećemo se sa jednom dominantnom temom koja je okupirala mnogobrojne ruske i proruske portale, a tiče se invazije Zapada na Rusiju i neophodnosti nuklearne konfrontacije.
Viktorija Nikiforova, autorka RIA Novosti, u svom članku koji prenosi i prevodi Webtribune, pod naslovom „NATO planira rat sa Rusijom“, piše o višedecenijskom neuspešnom planiranju NATO-a da pokori Rusiju. Pozivajući se na informacije iz američkog časopisa Newsweek, Viktorija analizira NATO strategiju tvrdeći da od 2010. godine postoji jasan plan za napad na Rusiju u slučaju bilo kakve invazije na baltičke zemlje. U tekstu se navodi da je američki admiral Džejms Stavridis, koji je tada komandovao NATO-om, uspostavio interakciju između oružanih snaga baltičkih država i Poljske, identifikovao luke za podršku sa mora i imenovao devet američkih, britanskih, nemačkih i poljskih jedinica NATO-a, koje su trebale da zaštite baltičke države u slučaju ruske „invazije“. U tekstu se ističe da do danas NATO, uprkos svim istim uveravanjima, već dugo vodi vojne operacije protiv Rusije kroz ruke Ukrajinaca i da se čeka finalni NATO samit u Viljnusu, koji će se održati 11. i 12. jula i na kom će tajni planovi alijanse za rat sa Rusijom biti zvanično stavljeni u upotrebu.
Već u sledećem tekstu Webtribune objavljuje novi datum za početak Trećeg svetskog rata i nuklearne konfrontacije najavljen između 12. i 24. juna. NATO članice 12. juna započinju najveće vazdušne vežbe u istoriji, pod nazivom „Air Defender 23“. Uoči početka ove vežbe, u kojoj će učestvovati 25 zemalja, leži potencijalna mogućnost za uključivanje u ukrajinsku kontraofanzivu, tvrde autori. U tekstu se navodi da su zemlje članice NATO saveza dale skoro sve što mogu da daju Ukrajini, a da ipak Ukrajina i dalje gubi. Stoga, NATO dolazi do tačke preokreta: ili će priznati da ne mogu pomoći Ukrajini da pobedi Rusiju ili će oni ući u rat na strani Ukrajine. Dalje se nagoveštava da će biti neophodno da se kreira incident koji bi opravdao ulazak NATO-a u direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Autori navode niz različitih scenarija, kao što je direktan napad NATO-a na Rusiju, zatim napad u oblasti Belgoroda, gde će avionima upravljati američki i britanski piloti, koji će usled obaranja dokazati da je izvršen napad na Rusiju od strane NATO-a, i slično. Svaki od scenarija, naravno, rezultiraće upotrebom nuklearnih kapaciteta Rusije koji će biti usmereni ka centrima NATO odlučivanja.
Oba izneta teksta sadrže značajan broj netačnih i izvrnutih informacija. Počećemo od teksta Viktorije Nikiforove koja širenje NATO-a prepisuje samom NATO-u, a ne suverenim odlukama i željama određenih država da postanu deo alijanse. Činjenica da je nad Ukrajinom izvršena invazija, a da nije članica NATO-a, dodatno podupire tezu da su ove države donele odluku kojom su direktno zaštitile budućnost svoje države i naroda. Zatim, strategija u kojoj bi Ukrajinci izvršili bilo kakav napad na ruske snage nema apsolutno nikakvog smisla jer Ukrajina već to čini braneći se na sopstvenoj teritoriji. Postavlja se i pitanje, da li Ukrajina ima pravo na samoodbranu u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih Nacija? Svakodnevno slušamo izjave ruskih zvaničnika vezane za kršenje međunarodnog prava, međutim izgleda da im znatno manje odgovara kada se poštuju prava i principi.
Sledeći tekst u samom naslovu prkosi prethodnom kada je reč o proceni početka Trećeg svetskog rata, te se za početak rata predviđaju datumi između 12. i 24. juna, odnosno u vreme odvijanja najveće vazdušne vežbe Severnoatlantske alijanse. Autor smatra da NATO koristi „vežbe“ za pokrivanje stvarne vojne operacije. U ovom slučaju to bi bio ulazak NATO-a u direktan sukob sa Rusijom. “Da bi NATO ušao u sukob, mora postojati neka akcija ili događaj koji bi „opravdao“ NATO ulazak u borbu“. Autor dalje opisuje različite incidente i scenarije za koje smatra da bi mogli da se dogode. Takođe, da bi podupro svoju teoriju o skrivenim planovima NATO-a, autor se poziva na lokaciju NATO vežbe: „To čini neposredno uz zonu sukoba Ukrajine i Rusije. Bože, kakva slučajnost!“.
Naime, NATO Air Defender 23 vežba, jeste najveća vežba u istoriji NATO alijanse, i uključuje 25 zemalja članica. Vežba kao takva, će biti prevashodno održana na teritoriji Nemačke, tačnije u: Šlezvig-Holštajnu, Volsdorfu u Donjoj Saksoniji, Bavarskoj u blizini Augzburga, i Špangdalema u Rajni-Palatinat. Izvan Nemačke, vežba će se održati na još dva mesta, Volkel u Holandiji i Časlav u Češkoj Republici. Pomenute oblasti, rutinski se koriste već decenijama za obuku avijacije, i u tome ne postoji apsolutno ništa epohalno na šta autor sugeriše. Ono što je tipično u zaključku, kao i za bezbroj drugih artikala je da će se sve završiti armagedonom i nepobedivosti najveće nuklearne sile kao što je Rusija.
Sledeće predviđanje početka nuklearnog rata započinje Sputnik pod naslovom „U nuklearnom ratu imamo dve opcije – ili da pobedimo, ili da ne izgubimo“. U glavnom delu svoje analize, autori kao okosnicu početka nuklearnog armagedona vide prekid START sporazuma o nuklearnom naoružanju za koji krive SAD. Ono što se ne pominje u tekstu ,a što je od suštinske važnosti za prekid ovog sporazuma je da su Sjedinjene Države bile spremne da omoguće ruske inspekcijske aktivnosti iz ugovora o novom START-u na teritoriji SAD od juna 2022. godine i više puta su prenosile tu spremnost Rusiji. Međutim, Rusija je odlučila da ne iskoristi svoje pravo na sprovođenje inspekcijskih aktivnosti i takođe je uskratila pravo Sjedinjenim Državama prema ugovoru da sprovode inspekcijske aktivnosti od avgusta 2022. godine. Glavni paradoks prenošenja ove vesti predstavlja portal Webtribune, koji u svojoj režiji takođe citira i zvanični sajt Stejt departmenta, pod naslovom „Protivmere SAD kao odgovor na rusko kršenje novog ugovora START”. Navedeni dokument govori o kršenju sporazuma od strane Rusije, kojim Webtribune sam sebe oponira u svom prenošenju ove vesti.
U drugoj etapi predviđanja eskalacije rata, citira se vojni ekspert Dalas Mekgregor koji smatra da će nakon poraza u Ukrajini zaratiti čitav ešalon novih zemalja sa Rusijom, poput Poljske, Finske, Letonije i Litvanije, dok će Sjedinjene Države direktno ući u sukob kako bi zaštitile Zelenskog. Slično smatra u odvojenom tekstu, vojni ekspert Aleksandar Bartoš. On analizira izjavu bivšeg zamenik ministra odbrane Belorusije, generala Valdemara Skržipčaka, da Zapad ima plan da sruši vlast u Belorusiji i da će Poljska podržati moguću pobunu u Belorusiji. Bartoš smatra da „Ako spoljne sile organizuju državni udar u Belorusiji, onda će to biti napad ne samo na Lukašenka, već i na zajedničku državu – Rusku Federaciju.“ Ekspert naglašava da „Varšava priprema mogućnost zauzimanja Zapadne Ukrajine u slučaju poraza zemlje, u kojoj će se u budućnosti nalaziti kijevska vlada. Osim toga, Amerikanci sada aktivno rade na pokretanju vojnih sukoba u Moldaviji, Gruziji, i guraju Jermeniju ka tome.“.
Kao odgovor na pitanje, koja je motivacija Poljske da pokrene pomenuti postupak, vojni ekspert navodi da želja Poljske da okupira delove Ukrajine datira još pre Drugog svetskog rata. Ovo je često pomenut narativ od strane kreatora dezinformacija koji nastoje da prikažu lične interese zemalja koje okružuju Ukrajinu umesto realne solidarnosti. Činjenica je, da je Poljska jedan od najvećih donatora opreme i oružja, kao i to da je prihvatila ogroman broj izbeglih građana Ukrajine, usled neopravdane i ilegalne invazije Rusije.
