Veliko nam je zadovoljstvo da vam, u okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavimo prve analize lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Ekonomski kolaps zapada“: Narativi medija u Srbiji o posledicama rata u Ukrajini
Tokom aprila 2022. godine, većina čitanih tabloidnih medija u Srbiji na dramatičan način
izveštavala je o ekonomskim posledicama rata u Ukrajini u zemljama EU i SAD, uglavnom
zaobilazeći ekonomsku situaciju u Rusiji, koja je, prema svim relevantnim pokazateljima i
predviđanjima, daleko lošija.
Za opis stanja ekonomije u zapadnim zemljama, mediji u Srbiji koristili su izraze kao što su
„katastrofa“, „kliženje ka dnu“, „smrtna presuda“ i slični, ukazujući na nadolazeći kolaps njihovih privreda. Iako su se ekonomski pokazatelji u ovim zemljama pogoršali od početka rata, ovakav način izveštavanja, često zasnovan na polu-informacijama i vađenju stvari iz konteksta, stvara iskrivljenu sliku o realnom stanju u svetu.
Već ranije, u toku marta, primećen je trend pomeranja fokusa sa samih vojnih operacija, koje su ovi mediji u početku prenosili u izrazito navijačkom tonu prema Rusiji, na ekonomske posledice po Evropu i svet, uz najave katastrofe i „ekonomskog smaka sveta“, kao i naglašavanje potrebe za stabilnošću. Kako su zaključili posmatrači, ovo je takođe imalo funkciju u kontekstu izborne kampanje u Srbiji i išlo je u korist vladajućih partija. Ovakav trend izveštavanja, međutim, preneo se i u period nakon izbora.
„Ekonomska konfrontacija Zapada i Rusije izaziva velike nevolje u svetu. SAD i Evropa su se našle u lošoj situaciji, suočene sa neviđenim pogoršanjem kvaliteta života i neravnotežama na tržištima, napominju “stručnjaci“, jedan je od „reprezentativnih“ primera ovih narativa iz dnevnog lista Alo od 16. aprila.
Tekst je objavljen uz naslov „ZAPADNI STRUČNJACI NE KRIJU PANIKU: Ušetali smo u
sopstvenu zamku, ovaj ruski potez će nas slomiti“, a pomenuti ruski potez odnosi se na odluku Moskve da krene u proizvodnju domaćih 3D štampača koji će pomoći da se zameni snabdevanje komponentama iz inostranstva.
Još jedan tekst koji je u ovom tonu objavio Alo 4. aprila obavestio je čitaoce da je „Evropa sebi potpisala smrtnu presudu“ uvođenjem sankcija Rusiji. Ovaj tekst je citirao Raša Tudej, medij pod kontrolom Kremlja.
„Sankcionisanjem Rusije bez plana za pronalaženje drugih snabdevača gorivom Evropska unija je verovatno više naštetila sebi nego Moskvi, rekao je za Raša Tudej bivši britanski diplomata Alaster Kruk… On tvrdi da su sankcije Rusiji potpunim odvajanjem cena robe od dolara u suštini uništile kredibilitet sistema fiat valute, i da je Brisel napravio pogrešan potez uvođenjem sankcija Rusiji bez pronalaska drugih izvora goriva“, navodi se u ovom tekstu.
S druge strane, u retkim slučajevima kada je Alo prenosio stanje ruske ekonomije, kao što je, na primer, bio slučaj 18. aprila, to je rađeno u daleko neutralnijem tonu. Prenoseći govor guvernerke ruske centralne banke Elvire Nabuline, ovaj medij je napisao da će biti potrebno dve godine da se inflacija vrati na ciljanih 4%, a da sankcije sve više utiču na rusku ekonomiju, koja će morati da se transformiše. U tekstu nije bilo pominjanja „katastrofe“, „panike“ i drugih senzacionalističkih izraza kao u slučaju prenošenja stanja ekonomije zapadnih zemalja.
Inflacija omiljena tema
Upravo je inflacija koja se javila u Evropskoj uniji bila je posebno propraćena tema u ovim
medijima tokom aprila, uz slične „apokaliptične“ tonove.
„UGROŽENI MILIONI! Vrtoglavi rast cena energenata oborio drastično standard Evropljana!“, glasi jedan od naslova portala Republika čiji je vlasnik tabloid Srpski telegraf. Tekst objavljen 10. aprila i preneo je situaciju u više zemalja EU.
Za temu inflacije, ali gotovo isključivo u zapadnoj Evropi, zainteresovao se i Alo, koji je 9. aprila preneo da „Evropi preti ekonomski kolaps zbog sankcija Rusiji“.
„Inflacija u mnogim, čak i najrazvijenijim ekonomijama, obara sve moguće rekorde, kamate rastu, mnogi nemaju da kupe ni osnovne životne namirnice, struja i gas sve u skuplji… Još dublja kriza nesporno bi dovela do jačanja inflacije i oštrog pada životnog standarda, tvrde ekonomisti“, piše u ovom tekstu.
Ovi mediji su se fokusirali i na individualne zemlje, pre svega Sjedinjene Američke Države i
Nemačku.
„Ameri neće da PRIZNAJU, sankcije Rusiji ih kose… Bajden POVUKAO RADIKALAN POTEZ!“
preneo je Informer 1. aprila, javljajući da administracija američkog predsednika Džoa Bajdena razmatra puštanje do 180 miliona barela nafte iz strateških rezervi na tržište tokom nekoliko meseci, nastojeći da obori visoke cene goriva. Kao i u većini drugih slučajeva, tekst je napisan u formi agencijske vesti, ali je naslovu dodeljen senzacionalistički ton.
Portal Espreso je 12. aprila, sa druge strane, preneo da je „Nemačka na kolenima“, te da je
inflacija dosegla 7,3% i da je najveća od 1981. godine. Ovaj portal je takođe javio da su cene u Austriji porasle za 6,8%, što je takođe najviši nivo u poslednjih 40 godina.
U međuvremenu, Republički zavod za statistiku objavio je da je u martu 2022. inflacija u Srbiji iznosila 9,1% u odnosu na isti period prošle godine, a da je od početka godine bila iznad 8%, dakle više i od Nemačke i od Austrije. Međutim, kao i kada je reč o Rusiji, to se ne prenosi na isti, senzacionalistčki način. Zapravo, u više navrata je preneto tumačenje da je Srbija u daleko boljem i stabilnijem ekonomskom položaju u odnosu na zemlje EU.
„SRBIJA NIJE U OPASNOSTI, ZA EVROPU NE GARANTUJEMO! Ako ne povuku ručnu i
nastave da se INATE SA PUTINIOM čeka ih… MI ZNAMO ŠTA JE STAGFLACIJA, A BRISEL?!“,
naslov je na portalu Informera od 25. aprila.
Na sličan način je i portal Republika, u već pomenutom tekstu od 10. aprila o „ugroženosti miliona u Evropi“ zaključio članak sa umirujućom porukom za građane Srbije.
„U Srbiji, da naglasimo, nije bilo ni poskupljenja energenata, a inflacija je na projektovanom novou“, stoji na kraju ovog teksta.
Poskupljenje cena goriva ograničeno je uredbom Vlade Srbije, poslednji put krajem aprila, a Republički zavod za statistiku beleži da je u martu 2022. u potrošačkoj korpi, u kategoriji
„stanovanje, voda, električna energija i gas“, povećanje cena bilo 5%.
S druge strane, Narodna banka Srbije saopštila je u novembru prošle godine da će rast inflacije iznad gornje granice cilja do sredine 2022. godine. Sa početkom rata u Ukrajini, situacija se promenila na gore.
Čitalac tabloida u Srbiji, prema tome, stekao bi utisak da su Evropska unija i SAD na ivici
ekonomskog kolapsa, dok se Rusija i Srbija suočavaju sa privremenim i rešivim problemima.
Šta zapravo kažu brojevi?
Nesumnjivo je da će i zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države biti ekonomski
pogođene ratom u Ukrajini i sankcijama prema Rusiji. Međutim, prema trenutnim projekcijama, Rusija će biti pogođena još više, što je zaključak koja se ne vidi u izveštavanju tabloida u Srbiji.
Kako predviđa Međunarodni monetarni fond, Evropa će biti pogođena ratom kroz tri glavna
kanala: većim cenama gasa, većim cenama metala i opštim padom trgovine sa Rusijom.
Predviđa se rast BDP-a od 3% za razvijene evropske ekonomije, dok bi se Nemačka, Francuska i Italija mogle susresti i sa vrlo blagim rastom ili čak padom ekonomske aktivnosti u drugom i trećem kvartalu. Projekcija rasta za Sjedinjene Američke Države za 2022. godinu iznosi 3,7%.
Za Rusiju se, s druge strane, predviđa pad BDP-a od 8,5%. Projektuje se i da će u ovoj zemlji nezaposlenost sa oko 5% pred početak rata do kraja godine biti udvostručena.
Zemljama evrozone, takođe, predviđa se inflacija od 5,5% a SAD-u 7,7% u 2022. godini. Rusiji se, s druge strane, predviđa rast cena od čak 21,3%. Merama koje je preuzela ruska centralna banka, rublja se oporavila od naglog pada koji je doživela početkom marta. Međutim, i američki dolar ostaje stabilan, a takozvani U.S. Dollar Indeks, koji pada sa slabljenjem ove valute, početkom ove godine vratio se na vrednosti od pre početka pandemije, i nije doživeo novi pad od početka rata u Ukrajini.
Srbiji MMF trenutno predviđa rast od 3,5% i inflaciju od 7,7% u 2022. godini. Kada je reč o spoljnoj trgovini, Istraživački centar američkog Kongresa navodi da se obim ruske trgovine se naglo smanjio i da se predviđa da će ruski uvoz po obimu pasti za skoro 25% u 2022.
godini), a više od 750 međunarodnih kompanija je ograničilo poslovanje u ili sa Rusijom.
„Glavni ekonomski spas Rusije i dalje je njen izvoz energije, posebno u Evropu. Visoke cene
energenata i oštro smanjenje uvoza stvorili su istorijski visoki suficit na tekućem računu u Rusiji. Institut za međunarodne finansije (IIF) procenjuje da bi (bez značajnih novih sankcija na rusku energiju) suficit na tekućem računu Rusije mogao da premaši 250 milijardi dolara ove godine, što bi omogućilo vladi da dopuni zamrznuta sredstva centralne banke (oko 300 milijardi dolara)“, navodi se u ovom istraživanju.
Dodaje se da je, u okviru koalicije država koja je uvela sankcije, EU je bila najjači ekonomski partner Rusije, te da se ona sad suočava sa najvećim potencijalnim ekonomskim poremećajima.
„Evropa ostaje u velikoj meri zavisna od uvoza energenata iz Rusije, posebno prirodnog gasa, a sadašnje sankcije EU Rusiji uključuju određena izuzeća vezana za energiju. EU razmatra nove sankcije na uvoz ruske nafte, ali Nemačka, posebno, okleva da primeni potpuni energetski embargo, uključujući i prirodni gas, koji bi mogao da smanji nemački BDP ove godine za 0,5% do 2,5%, prema većini procena“, napominju istraživači, dodajući da su napori da se diverzifikuju izvori energije u toku, ali da će za njih biti potrebno vreme.
Izveštavanje dela uticajnih medija u Srbiji već mesecima ignoriše ovu nijansiranu analizu
ekonomskih posledica rata u Ukrajini i stvara crno-belu sliku prema kojoj Evropska unija i SAD plaćaju veliku cenu rata, dok se teška ekonomska situacija u Rusiji u najboljem slučaju gura u drugi plan. Deo ovakvog izveštavanja oslanja se na citiranje ruskih medija kao što je Raša Tudej, a deo na originalne sadržaje, koji predstavljaju nastavak dugogodišnjeg trenda pro-ruskog i antizapadnog izveštavanja u Srbiji.
Zaključak koji čitalac može izvući na osnovu ovakvog pisanja je da sankcionisanje Rusije za rat u Ukrajini i kršenje međunarodnog prava može da dovede samo do ekonomskog kolapsa Evrope, kao i da su zapadne ekonomije nedovoljno sposobne da se nose sa posledicama sankcija, za razliku od ruske. Ova iskrivljena percepcija uklapa se u mozaik anti-zapadnih vrednosti koji ovaj deo medija već dugo godina plasiraju u Srbiji.
