Na pres konferenciji koja je trajala sat i po, francuski ambasador u Makedoniji, Kristijan Timonije u četvrtak je u Skoplju seo na “vruću stolicu“ pred novinare. Ambasador je pokušao da objasni motive Franucske za izjašnjavanje protiv početka pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom na samitu EU 18. oktobra.

Odluka je primljena uz veliko razočarenje građana Severne Makedonije, a vlada i opozicione stranke odlučili su da idu na prevremene izbore u aprilu.

Osećam razočarenje ovdašnjih građana i to sam preneo Parizu“, kaže Kristijan Timonije u prvom javnom nastupu nakon što je njegov predsednik rešio da se na saglasi da Makedonija ove godine dobije datum. Po njemu, davala su se obećanja, pre nego što je stvar završena.

Neki su dali obećanja, a posle prebacili brigu na druge da ispune ista. Sada i oni treba da snose deo odgovornosti. Javno mišljenje bilo je pripremano na pozitivnu odluku, što je pak bio pritisak na zemlje članice. U junu je trebalo da se razgovara o toku reformi, a tokom leta su se podigla očekivanja da će odluka članica biti kompenzacija za Prespanski sporazum. Dogodila se čudna promena perspektiva – od ispunjenja konkretnih zadataka sa geopolitičkih aspekata, takav je bio slučaj sa nekim od naših partnera u Uniji. Pitate me da li ima šanse da se promeni stav predsednika Makrona. Ništa nije zatvoreno i ništa nije bilo zatvoreno na njegovoj pres konferenciji“, rekao je Timonije pred novinarima.

Moram vam priznati da se otvara pitanje našeg unutrašnjeg funkcionisanja, tačno je da ideje nisu jasne, posebno o budućem funkcionisanju EU… Šta znači proširenje, kako će se sprovesti. Zašto? Da se ne bi našli u procesu da radimo ono što smo radili i da samo dodajeme noge stonogi koja se ionako teško kreće na međunarodnoj sceni“, istakao je ambasador.

Poručio je da nema garancija da li i šta će biti urađeno pre samita u Zagrebu do kojeg Unija treba da se vrati na pitanje datuma. Rekao je da se sprema nova metodologija za zemlje severnog Balkana, ali nije dao detalje kada se očekuje finalizovanje iste.

Odluka Francuske podstakla je niz reakcija u Makedoniji, Evropi čak i u SAD-u i nazvana je “istorijskom greškom“.