Dezinformacije nisu ništa drugo osim laži, stare koliko i samo čovečanstvo. Samo što se u ovo novo doba tim lažima u vidu lažnih vesti plasiranim iz određenih centara moći i (zlo)upotrebom medija, pravi pokušaj da se nekome našteti ili da se zavede javnost u svoju korist. Mediji su se pretvorili u platformu za plasman takvih laži, a novinari su postali lenji, pri tom zaboravljajući na svoj osnovni posao – da provere informacije i da čuju obe strane.

Ova “medijska dijagnoza” preovladavala je na panel diskusijama, na kojima su učestvovali novinari iz regiona nekadašnje Jugoslavije, kao i gosti iz SAD-a na godišnjem izdanju Vikend media festivala u Rovinju, Hrvatska.

– Ovu situaciju je proizvela praksa američkog predsednika Donalda Trampa, koji se naciji obraća preko Tvitera i koji je poništio tradiciju staru 200 godina u cilju da dokaže da novine “Njujork tajms” ili “Vašington post”, koji su medijske institucije, to nisu i on kaže – ne, to nije to. Ja vam govorim istinu i obraćam vam se lično. I tu počinje da se gubi tanka linija, jer mediji su tu da daju odgovore. Publika je zbunjena  o tome šta je istina. Političari se obraćaju lično i diskredituju novinare i medije, često plasirajući i lažne vesti, ukazujući da – taj novinar nije novinar – rekao je jedan od panelista, Slobodan Georgiev, urednik BIRN-a – Srbija.

Georgiev je podsetio da taj “trampizam” Srbija ima godinama i, kao što kaže, “pravo je čudo kako Tramp nije poželeo da dođe u Srbiju i da uči od majstora”.

– Od kada imamo ovu vlast, na snazi je “trampizam”. Ne treba da se muči Tramp i da tvituje, neka primeni metod srpske vlasti – uzmi kamaru TV “Pinka” i pričaj satima – kaže Georgiev.

Problem su poluinformacije za manipulisanje javnošću

Glavni problem u regionu nisu samo lažne vesti, ocenili su govornici, već pre svega poluinformacije, koje se plasiraju svakodnevno čak i preko tradicionalnih medija, koji po pravilu, treba da imaju neki sistem provere informacija, odnosno provere činjenica.

– Lažne vesti lako se razotkrivaju, a time i “ubijaju”. Problem su poluinforamcije ili manipulisanje informacijama, odnosno kada je duža istina, ali se ne govori cela istina. Zbog toga postoji čitav jedan sivi prostor između tačnog i netačnog. Dezinformacije se namerno plasiraju u cilju manipulisanja i izazivanja određene emocije. Zato je veoma važno da se zna odakle dolazi informacija. Ovde na scenu stupaju novinari i njihovi urednici, koji najmanje što mogu je da provere pre nego što objave – kaže Andreja Arežina-Grgičević, urednica portala i nelinearnih usluga Hrvatske radio – televizije (HRT).

Ta siva zona je prostor za proveru činjenica. U Hrvatskoj, kao što je rečeno, nema posebnih timova kao u velikim svetskim medijima, koji bi radili samo na proveri informacija.

– Ljudi koji čitaju, ne znaju da je to lažna vest. Oni samo prate neki link društvenih medija, što posebno važi za mlade. To su ljudi koji ne znaju kako da verifikuju činjenice, da ih dekodiraju, nemaju edukaciju, za šta je potrebna određena medijska pismenost, koja izostaje u školama. To se u svetskim medijima radi preko timova za proveru informacija, što je velika mašinerija, koju hrvatski mediji sebi ne mogu priuštiti. Zato, sve je ostavljeno profesionalnosti novinara i urednika – stav je Mojmire Pastorčić, urednice i voditeljke u televiziji “RTL Direkt” iz Zagreba.

Nekada mediji, bar deo njih, to rade u ime svih. Bio je istaknut primer uglednih američkih novina “Vašington post”, koje u nedeljnom izdanju pišu o pet glavnih grešaka koje su objavljene u američkim medijima. Za tih pet tačaka, proveravaju se činjenice, nude se mnoge nove činjenice, dopunjavaju i doobjašnjavaju, čime se “ubijaju” lažne vesti.

 

Zapisnici svedoka u Hrvatskoj objavljeni posle sedam dana provere sa advokatom

Čak i kada se radi o dokumentima, treba ih proveriti, jer je to osnova za rad jednog novinara, bio je stav profesionalaca, koji su bili deo panel diskusija u Rovinju. Slično kao i u Makedoniji nedavno, objavljivanjem zapisnika sa saslušanja, u Hrvatskoj je objavljivanje ovakvog zapisnika bila jedna od većih afera, sa tendencijom da našteti vlasti. Sve je počelo kada su regionanoj televiziji N1, redakciji u Zagrebu, anonimno poslati dokumenti, uključujući i zapisnik.

– Svemu treba pristupati kritički, pa i proveri ovakvih dokumenata. Kada smo anonimnim putem dobili zapisnike, mi smo ih sedam dana proveravali sa advokatom. Stavili smo ih na sto u Tužilaštvu i rekli im da smo anonimno dobili dokumente i tražimo autentičnost. I dobili smo! Dobili smo potvrdu autentičnosti od Tužilaštva i objavili. Tada nije bilo nikoga da kaže da je to lažna vest – rekao je Tihomir Ladišić, direktor programa i vesti hrvatske redakcije televizije N1.

Ladišić je izneo svoj stav da se lažne vesti planski plasiraju i u pozadini imaju cilj da se našteti, a često se to radi sa određenim medijima, koji su kritički nastrojeni ka vlasti. Takav je slučaj sa N1, medijem, koji po Ladišiću, vlast pokušava da obezvredni u očima publike, da kaže da im ne treba verovati, jer objavljuju stvari koje se ne dopadaju vlasti.

Ipak, u osnaživanju vlasti i prostora za lažne vesti, svoj udeo imaju mediji, posebno u zemljama gde su se televizije uglavnom pretvorile u PR servise vlasti. Možda je to razlog što prema jednom od istraživanja, 60 odsto ljudi u Hrvatskoj izbegava vesti.

– Mediji su postali lenji, novinari su zaboravili da su ovde da saznaju, da provere i objasne zašto je to tako. Ne pišemo vesti sa “čuli smo”, već sa “saznali smo i proverili”. Mediji su ostali nespremni za novo vreme koje se menja neverovatno brzo, misleći da im je mesto u društvu prirodno dato i da im pripada. Naš posao je da se izborimo za naše mesto. Lažnih vesti je bilo oduvek. Pa šta su tabloidi?! Da li danas društvo traži više “žutih vesti“? Mediji su takvi kakvo nam je društvo. Ali, mi ne treba da prestanemo da obavljamo svoj posao, da objavljujemo činjenice i da kažemo javno kada neko pokušava da manipuliše vestima – smatra Dražen Klarić, urednik hrvtaskih novina “Večernji list”.

Potrebni su edukovani novinari i medijski pismena publika

Jedan od predloga za rešavanje probema sa plasmanom dezinformacija je formiranje tela po primeru regulatorne komisije kao što iste postoje za struju i vodu, koje će na osnovu kriterijuma odobravati rad medija, posebno digitalnih platfomri koje su se pretvorile u platforme za  manipuativne i lažne vesti. Drugi predlog koji je proizašao iz stavova profesionalnih novinara je doedukacija publike kroz sadržaje o medijskoj pismenosti, ali i novinara.

– Mediji danas samo prepakuju ono što su poslale PR službe ili agencije. Takav sadržaj ne prolazi kod ljudi. Žele tvoje delo. I pri tom, nije dovoljno samo da se zna napredno pretraživanje na Guglu i da se zna kako da se šalju zahtevi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Ne, to rade botovi. Ti treba da odeš na ulicu i da razgovaraš sa ljudima, da se preispita to što ste saznali. Novinari treba da uče, da znaju digitalnu forenziku i finansijsku forenziku i da se zna ko šta radi u zemlji. Imamo novinare koji ne znaju ko je ko u državi i gde da se obrate – rekao je Slobodan Georgiev iz BIRN-a.

Što se tiče publike, ilustrativan je podatak da 84 posto mladih u SAD-u svakodnevno čita vesti preko društvenih mreža, koje po ocenama novinara u panel diskusijama, obiluju lažnim vestima, a često šire i paranoju. Prema tome, ocenjuju novinari, uvođenje medijske pismenosti u nastavi i formiranje profesionalnih timova za proveru vesti su najbolja odbrana od dezinformacija, koje se često namerno plasiraju.

Američko “iskustvo” sa poluinformacijama

Penzionisani američki novinar, Džon Kohran na panelu u Rovinju napravio je analizu ponašanja nekoliko bivših predsednika kroz plasman vesti u njihovu korist, u prilog tezi da su političari oduvek nalazili načina da “adaptiraju” medije. Da li kroz korišćenje poluinformcija, direktnog obraćanja ii nekog drugog metoda, kao što je uradio Abraham Linkoln, koji je jednim aktom zatvorio 300 medija, zbog toga što mu se nije dopadalo kako pišu o njemu.

– Džordž Buš stariji je praktikovao da razgovara sa urednicima i putovao je po državama i davao intervjue. Pri tom je on kontrolisao intervju. Tramp je brilijantan, bez obzira na to šta god da mislite o njemu. On je najmudriji od svih. Tvitovi su mu brilijantni, ima najviše pratilaca od svih svetskih političara, preskočio je medije i predstavio sebe kao najboljeg komunikatora – predsednika uopšte – rekao je Kohran.