Vuk Velebit je autor i istrazivač koji se bavi ruskom propagandom u dnevnoj štampi Srbije. Istraživao je na koji način se stvara proruski narativ, odnosno da li se taj narativ stvara iz Rusije ili je on produkt novinara i urednika iz Srbije.

Velebit je završio studije Međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, i nakon toga upisao master studije Međunarodne bezbednosti na istom fakultetu, a bio je i gost nemačkog univerziteta Konstanc. Uskoro će braniti master rad na temu ruske propagande u dnevnoj štampi Srbije.

Trenutno radi kao autor na portalu “Talas.rs“, povremeno piše kolumne za Nedeljnik NIN i dnevni list “Danas”. Bio je i studentski aktivista, aktivno učestvovao u protestima 2017. godine, a danas govori na aktuelnim protestima u gradovima širom Srbije.

Velebit smatra da jedino argumentovanim i kritičkim tekstovima mediji mogu zadobiti kredibilitet kod čitaoca.

„Problem medija u Srbiji nije samo postojanje tabloida, već što su oni postali glavni izvori informisanja za veliki deo građana Srbije, a čije vesti su često neproverene i neistinite“, kaže Velebit.

Kada mozemo očekivati obljavljivanje rezultata tvojeg istraživanja i koja je glavna poruka?

– Konačni rezultati će biti prezentovani javnosti uskoro, ali ono što mogu da vam kažem jeste da štampa u Srbiji izveštava senzacionalnije i pristrasnije o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima nego što to radi ruski “Sputnjik” u Srbiji.

Koje su najčešće medijske manipulacije i dezinformacije u Srbiji?

Ako govorimo konkretno o Rusiji, onda postoji određen broj vesti u kojima se nalaze nepotpune i netačne informacije. To se najčešće dešava kada se govori o nabavci naoružanja iz Rusije gde uglavnom kruže vesti kako će nam Rusija donirati nekakvo naoružanje, a onda u drugoj vesti na istu temu piše kako ćemo ga platiti po specijalnoj ceni, a javnost nikada ne biva upoznata sa kojom namerom i po kojoj ceni se nabavlja takvo naoružanje.

Sa druge strane, u Srbiji se svakodnevno serviraju manipulacije i dezinformacije od strane pro-režimskih televizija. To se naročito dešava u toku trajanja protesta kada se na televizijama sa nacionalnim frekvencijama iznose lažni podaci o broju okupljenih građana. Međutim, mnogo veći problem je odsustvo informisanja i namera vlasti da posredstvom svojih televizija manipuliše javno mnjenje i diskredituje političke protivnike.

Ima li srpska vlada plan za borbu protiv dezinformacija i realizira li se on uopšte?

Postojale su najave predstavnika vlasti da će država voditi borbu protiv lažnih vesti, ali to je jedan paradoks pošto je naša vlada jedan od glavnih izvora dezinformisanja i manipulacije informacijama.

Jeli bilo osuđujućih presuda za izazivanje opšte opasnosti širenjem lažnih vesti ili govora mržnje?

Za govor mržnje i iznošenje neistina o pojedinim političarima i novinarima postoje i presude nadležih institucija, ali one se dešavaju retko i pravda je teško dostižna. Čak i ako se desi presuda u korist žrtve, njoj je već naneta ogromna šteta po ugled i integritet zbog lažnih informacija koje su objavljene o njoj tako da su efekti takvih presuda zanemarujući.

Da li su medijska udruženja aktivna u borbi protiv dezinformacija?

Postoji nekoliko medijskih organizacija koje se bave otkrivanjem lažnih vesti, ali se postavlja pitanje koji su dometi njihovog otkrivanja pošto jednom izrečena i plasirana laž nažalost danas ima veću težinu od naknadne istine koju saznamo.

Koliko je Makedonija zastupljena u medijima u Srbiji?

O dešavanjima u Makedoniji se ili ćuti ili se pominje u negativnom kontekstu i to od dolaska na vlast Zorana Zaeva. Osim ukrajinskog scenarija koji se pominje kada tabloidi žele da optuže opoziciju za planove za izazivanje nekakvih nereda, često se pominje i makedonski scenario. Kada je potpisan sporazum između Grčke i Makedonije u medijima u Srbiji gotovo da nije bilo moguće pročitati bilo kakvu opširniju vest izuzev televizije N1 i eventualno dva dnevna lista.

Da li se često objavljuju dezinformacije o Makedoniji? Koje su najčešće?

Pre bih rekao da se ovde radi o prećutkivanju informacija koje su u vezi sa Makedonijom nego o dezinformacijama. Dezinformacije su plasirane tokom trajanja protesta u Skoplju uoči dolaska na vlast Zorana Zaeva jer je tadašnja vlast bila bliža Nikoli Gruevskom.