Eraldin Fazliu, glavni urednik  “Priština Insajta“ (Prishtina Insight), u intervjuu za ”Portabl.mk“ kaže da su najčešće dezinformacije koje dolaze od kosovskih političara. On ističe da je jedan od velikih problema Kosova dezinformisanje vizuelnim elementima. Koriste se fotografije i slike dobijene na nekom drugom mestu, zastarele slike ili pogrešne i neadekvatne. Ovim se pravi pokušaj da se stvori panika i takve vesti imaju potencijal da uznemire individualnu i javnu  bezbednost.

Koji su najveći izazovi procesa dezinformisanja na Kosovu?

– Na Kosovu, često se događa da se dezinformacije i pogrešno informisanje dešavaju zbog slabe informisanosti samih novinara čineći tako i nenamerne greške koje se zatim šire kao talas neistina. Isto tako, jedan od velikih problema na Kosovu je dezinformacija vizuelnim elementima. Koriste se fotografije i slike dobijene na nekom drugom mestu, zastarele slike ili pogrešne i neadekvatne. Ovim se pravi pokušaj da se stvori panika i ovakve vesti imaju potencijal da uznemire ljude čak i da ugroze individualnu i javnu bezbednost. Imamo zakon o pristupu službenim dokumentima, ali imamo slučajeve kada nam se daju polovični dokumenti, ili nam se ne daju uopšte jer se tretiraju kao poverljivi ili državna tajna. Stalno nalaze opravdanja da nam ne daju dokumente koji nam trebaju. Ali “Kriptomeri” na Kosovu razotkriva sve neistine i dezinformacije polazeći od funkcionera, političara, pa sve do kolega novinara.

Koje su najčešće dezinformacije i manipulacije na Kosovu?

– Teško je da se kategorizuju u učestalije jer ima najraznovrsnijih. Dezinformacije koje dolaze od političara su najčešće. Imali smo najeklatantniji slučaj kada predsednik države javno kaže novinaru da laže o pitanju od javnog interesa, i to desetak puta, ali faktički novinar nije lagao i bio je sasvim u pravu.

Odakle potiču dezinformacije?

– Odnosi između Kosova i Srbije su posebna sfera gde ima najviše dezinformacija. Ovo je kao posledica i jezičke barijere ali i zbog otvorenih pitanja između dve zemlje i potencijala za etničke tenzije između dve zemlje. Mediji Srbije prenose neistine o Kosovu bilo da su od njih samih ili pak da su dobijene od srpskih funkcionera, i to se ponekad prenosi bez provere a iste su loše prevedene i pogrešno protumačene i kod naših medija.

Da li su aktivna medijska udruženja u borbi protiv dezinformacija?

– Imamo Savet za štampane medije (SPMK) telo za samoregulaciju u kojem članuju najozbiljniji mediji u zemlji. Isti javno diskutuju i interno donose odluke i kontra-mere za neki medij ili za saniranje štete izazvane pogrešnim informisanjem. Organizuju seminare i obuke. Ali, problem je u tome što u ovom udruženju nisu članovi svi onlajn mediji jer ima puno portala o kojima nema podataka a isti i dezinformišu. Ima i  organizacija koje preko projekata pokušavaju da sprovedu aktivnosti protiv lošeg informisanja, da pišu i da organizuju javne događaje.

Da li kosovska vlada planira da preduzme aktivnosti protiv dezinformacija i koliko je aktivna?

– Nema nekih posebnih aktivnosti. Čak, ono što čini situaciju gorom je da veliki broj resora Vlade plaća reklame u nepoznatim i neregistrovanim onlajn medijima. Za politički marketing i njihove političke aktivnosti, određena ministarstva plaćaju nekredibilne medije. Čak iza ovakvih medija stoje ljudi iz samih ministarstava.