Na samitu zemalja Zapadnog Balkana nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) je još jednom pozvao na što brže pristupanje šest država Evropskoj uniji, piše nemačka novinska agencija DPA.
“Za mene nema sumnje da 20 godina pošto je obećano pristupanje ovih zemalja, to uskoro mora i da se desi”, rekao je Šolc u ponedeljak u Tirani. Reč je o Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori.
Samit šalje snažnu poruku posvećenosti proširenju EU, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von Leyen). Zemljama regiona, prema njenim rečima, treba veći pristup unutrašnjem tržištu EU, ali to zahteva reforme.
Svako ko je voljan da preduzme reforme dobiće i sredstva od EU za investicije. “Naša vrata su otvorena”, rekla je fon der Lajenova.
Međutim, ona je naglasila i da “još više mora da se uradi”. Privrede zemalja EU i Zapadnog Balkana su međusobno još prilično udaljene.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) pomenuo je vremenski okvir do 2030. za učlanjenje šest zemalja u EU.
Kosovski premijer Albin Kurti je na samitu govorio o nedavnom napadu srpske paravojne formacije na sever Kosova. U borbama 24. septembra u mestu Banjska poginuli su jedan kosovski policajac i tri srpska napadača.
“Kosovu još preti invazija Srbije”, rekao je Kurti, prema engleskoj verziji govora koju je preneo kabinet premijera u Prištini. “Taj čin (napad) od nas zahteva da razmislimo i da ne nastavimo jednostavno kao do sada. Takvo ponašenje ne sme da ostane nekažnjeno.”
Albanski premijer Edi Rama upozorio je kako na razdore između zemalja u EU, tako i na one van nje. “Treba da razmotrimo alternativne puteve da se postojeće podele premoste”, rekao je Rama.
Kako između početka pristupnih pregovora o članstvu u EU i ulaska u Uniju ima mnogo vremena, Rama je predložio uvođenje “statusa posmatrača u EU”. Takav položaj određenoj zemlji može dati neke povoljnosti, iako ne i pravo glasa na sastancima Unije.
“To bi ojačalo političko jedinstvo unutar demokratske Evrope i odgovornost vlada i uprava Zapadnog Balkana”, zaključio je albanski premijer.
Sve zemlje Zapadnog Balkana teže članstvu u EU, ali su u različitim fazama procesa pristupanja.
Samit u Tirani je u okviru takozvanog Berlinskog procesa, koji je 2014. pokrenula tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel. Svrha tog formata je približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU.
Šolc se više puta snažno zalagao za brz proces pristupanja.
Samit se po prvi put održava u jednoj od država Zapadnog Balkana.
