Friday, 23 January, 2026
Meta.mk

Author: Мери Јордановска

Nemačkoj fale lekari, a nostrifikacija diploma traje predugo

Posted on by Мери Јордановска

Diplome stranih lekara treba, prema oceni Nemačke lekarske komore, brže da se priznaju. Postupak nostrifikacije nekada traje i do godinu dana, a Nemačkoj lekari nedostaju, prenosi dpa.

“Nesumnjivo je da zbog komplikovanog postupka priznavanja postoji opasnost dugog čekanja, ili zastoja”, rekla je za dpa potpredsednica lekarske komore Elen Lundershauzen (Ellen Lundershausen).

Broj medicinskih radnika bez nemačkog državljanstva dostigao je krajem prošle godine sa nešto manje od 64.000 novi rekord, prema podacima Savezne lekarske komore.

Ipak, u mnogim nemačkim regionima je zbog manjka i dalje velika potražnja za lekarima, uključujući i one iz inostranstva.

Lundershauzen je ocenila da saradnja različitih institucija, neophodna za novi početak stranog lekara u Nemačkoj, “svakako može da se unapredi”.

Ali, dodala je, to nije srž problema. Naime, na osnovu brojnih dokumenata mora se u svakom popjedinačnom slučaju proveriti kompatibilnost studija medicine u zemlji porekla sa nemačkim kriterijumima.

“Taj postupak priznavanja se razvlači, ako nije tu sva neophodna dokumentacija, ili ako kadrovska situacija u nadležnim službama ne dozvoljava brzu proveru”, rekla je Lundershauzen.

Nemačka pokrajine, koje su nadležne za nostrifikaciju, mogu tu proveru kompatibilnosti obrazovanja da prepuste jedinstvenoj insituciji za veštačenje u Bonu, koja je osnovana baš u tu svrhu.

Direktorka te ustanove Karola Derfler (Carola Dörfler) priznaje da provera “može da traje pola godine, osam meseci, a u menjem broju slučajeva i do godinu dana”.

Zastoj je, kako kaže, pre svega izazvao nedavni porast broja kandidata iz Turske i Ukrajine.

“Kadrovske mogućnosti nadležnih tela kaskaju za razvojem događaja. Zato postupak često traje relativno dugo”, rekla je Derfler. Dodala je, međutim, da odgovornost često i nije na tim telima, na primer ako se “naknadno prilaže neka dokumentacija”.

Nemačke stranke pod sajber napadima uoči izbora u EU

Posted on by Мери Јордановска

Stranke i političari u Nemačkoj se trenutno suočavaju sa posebno mnogo sajber napada, prema proceni Savezne agencije za bezbednost informacija (BSI).

Sada može da se očekuje više napada, posebno zbog predstojećih evropskih izbora, rekla je jedna portparolka agencije za dpa.

Izbori za Evropski parlament su u junu.

BSI i Savezna agencija za zaštitu ustava imaju nove informacije i o fišing napadima jednog aktera strane države na nemačke stranke.

Naročito se mogu očekivati takozvani Hack-and-Leak napadi, u kojima se podaci ili dokumenti koji nisu javni kradu i zatim objavljuju – ponekad falsifikovani ili u izmanipulisanom obliku.

BSI ne komentariše detalje aktuelnih slučajeva napada, rekla je portparolka.

BSI i Savezna agencija za zaštitu ustava su u februaru upozorile stranke na opasnost Hack-and-Leak napada u 2024, izbornoj godini.

Osim evropskih, u septembru su izbori u tri pokrajine na istoku Nemačke.

Konkretnim objavljivanjem i falsifikovanjem informacija i sajber akteri pod kontrolom neke države “mogu da sprovode kampanje dezinformacija koje imaju za cilj da manipulišu javnim mnjenjem, šire zablude ili podrivaju poverenje u demokratske procese”, prema saopštenju dve agencije.

Miris kanabisa kod Brandenburške kapije – marihuana je legalna

Posted on by Мери Јордановска

Nemci su u noći na ponedeljak ispred Brandenburške kapije u Berlinu uz cigarete sa “travom” proslavili legalizaciju kanabisa, koja je stupila na snagu od ponoći.

U opuštenoj atmosferi okupilo se više stotina ljudi, neki su i zaigrali uz zvuke regea, javio je reporter dpa.

Pred kapijom, koja je simbol Berlina, čitav događaj je ukrasio i nekoliko metara visok list kanabisa, a tačno u ponoć mnogi su pripalili i trgom se širio snažan miris marihuane.

“Napokon možemo da se pokažemo javno, ne moramo više da se krijemo”, izjavio je za dpa Henri Plotke (Henry Plottke), član Nemačkog udruženja indijske konoplje (DHV).

Namera je da se zajedničkim “duvanjem” proslave novoosvojene slobode, rekao je Plotke.

U Nemačkoj je od 1. aprila legalno pušenje marihuane i hašiša, a stariji od 18 godina mogu kod kuće i da poseduju do 50 grama za sopstvene potrebe, a izvan kuće da imaju sa sobom do 25 grama.

Pušenje marihuane dozvoljeno je na mestima na kojima nije izričito zabranjeno.

Zabranjeno je na dečjim igralištima, u školama, sportskim objektima, dakle i na fudbalskim stadionima, i blizu ustanova za decu i mlade u radijusu od 100 metara vazdušne linije od ulaza.

Aktivisti su u uskršnji ponedeljak u brojnim nemačkim mestima proslavili legalizaciju i pozvali građane da zajedno popuše “džoint” i da učestvuju u diskusijama i okupljanjima.

Kakve posledice može da ima atomski incident u Ukrajini?

Posted on by Мери Јордановска

Dok rat u Ukrajini traje, ne nestaje rizik incidenta u tamošnjim nuklearnim elektranama, rekla je za dpa predsednica Savezne agencije za zaštitu od zračenja Inge Paulini.

Razlog za brigu posebno je ukrajinska atomska elektrana Zaporožje zbog borbi u blizini, snabdevanja električnom energijom i uslovima rada.

Mora da se uradi sve da se osigura hlađenje svih sistema relevantnih za bezbednost, upozorila je Paulinijeva. “Nuklearna postrojenja ni u kom slučaju ne bi trebalo da budu poprište vojnog sukoba.”

Ruske snage su zauzele Zaporožje u martu 2022. Od tada je otkazala većina vodova koji elektranu snabdevaju strujom.

Tim Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) je stalno na terenu i neprestano izveštava o vojnim aktivnostima u blizini.

Savezna agencija za zaštitu od zračenja od početka rata prati stanje i procenjuje moguće posledice nuklearnog incidenta po Nemačku.

Procena je uvek da bi posledice bile ograničene. Hitne mere bi verovatno bile svedene na poljoprivredu i poljoprivredne proizvode, rekli su u agenciji za dpa.

Ako se u Zaporožju desi incidenta koji uključuje nuklearno topljenje, ne treba očekivati da će biti neophodne dalje mere za zaštitu stanovništva u Nemačkoj, poput distribucije tableta joda.

Ipak, kaže Paulinijeva, neophodna je svest o značaju civilne zaštite i zaštite od katastrofa u Nemačkoj.

Od ruskog napada na Ukrajinu, “rizik zločina koji uključuje radioaktivne materijale ili čak napad nuklearnim oružjem” postao je verovatniji.

U tom kontekstu, ona se osvrnula i na državnu mrežu za merenje radijacije, koja je u utorak obeležila 50 godina rada. Otprilike 1.700 sondi širom Nemačke prati zračenje u okruženju, rekla je Inge Paulini.

Istraga o ruskoj špijunaži: Nemački oficir koristio nesigurnu vezu

Posted on by Мери Јордановска

Rusi su uspeli razgovor visokih oficira Bundesvera o krstarećim raketama Taurus da prisluškuju zbog greške jednog učesnika diskusije. Na to ukazuju prvi rezultati istrage, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius), prenosi DPA.

Pistorijus je u utorak rekao da je pogrešio oficir koji se u razgovor uključio iz Singapura. On je, naime, koristio “nebezbednu liniju za prenos podataka”, odnosno mobilni telefon ili VLAN.

Ministar je odbacio mogućnost da se ruski špijun “ubacio” u razgovor.

Protiv svih četvoro učesnika razgovora pokrenuta je predistraga, rekao je Pistorijus. Međutim, dodao je da nema govora o kažnjavanju. “Neću žrtvovati nijednog od mojih najboljih oficira zbog Putinovih igara”, rekao je.

Rusija je u petak objavila snimak razgovora oficira, među kojima je i komandant Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva, Ingo Gerharc (Gerhartz).

Oficiri su razgovarali o operativnim scenarijima ako Nemačka ipak odluči da Ukrajini pošalje krstareće rakete Taurus.

U snimku se čulo i da vlast u Nemačkoj ne odobrava isporuku raketa koje Kijev uporno traži. Kancelar Olaf Šolc (Scholz) svoje odbijanje obrazlaže argumentom da isporuka može Nemačku da uvuče u rat.

Šolc je u ponedeljak potvrdio svoj stav. “Ja sam kancelar i zato je to tako”, istakao je.

Taurus ima domet od 500 kilometara i Ukrajinci tim raketama mogu da pogode i Moskvu.

EU: Zabrana sve robe proizvedene uz prinudni rad

Posted on by Мери Јордановска

Svejedno je radi li se o šrafu, zrnu kakaa za čokoladu, metli ili automobilu – u Evropskoj uniji ubuduće neće smeti da se trguje ničim proizvedenim uz prinudni rad. Zabranu su dogovorili pregovarači Evropskog parlamenta i članica EU, prenosi DPA.

Roba za koju se utvrdi da sadrži prinudni rad biće, prema dogovoru, plenjena i “donirana, reciklirana ili uništena,” saopštio je Evropski parlament u utorak.

Članice EU i Parlament još treba da ratifikuju sporazum, a zakon će biti primenjen uz prelazni period od nekoliko godina. Ratifikacija je skoro uvek samo formalnost.

Pri sumnji da je neka roba proizvedena uz prinudni rad izvan EU, istragu o tome vodiće Evropska komisija i sama članica EU do koje je roba dospela.

O zabrani proizvoda odlučivaće telo koje vodi istragu. Na primer, ako je neki deo automobila proizveden pod prinudom, ne mora biti uništeno celo vozilo, ali deo mora biti zamenjen.

Osnova dogovora je predlog Evropske komisije iz 2022. Komisija navodi da oko 27,6 miliona ljudi u svetu radi pod prinudom.

Međunarodna organizacija za rad ILO prinudni rad definiše kao “svaki oblik rada ili usluge koji se od osobe zahteva pod pretnjom kazne, a za koji se ta osoba nije dobrovoljno ponudila.”

Evropska komisija navodi da se prisilni rad pojavljuje u mnogim sektorima, a najčešće u “pojedinim uslugama, tekstilnoj industriji, rudarstvu i poljoprivredi.”

Procenjuje se da za svakog građanina Evrope tokom života radi 80 modernih robova, rekla je evropska poslanica Zelenih Ana Kavacini (Anna Cavazzini), učesnica u pregovorima.

Ona je kritikovala to što je nacrt zakona ne uključuje obeštećenje žrtava prinudnog rada. Uprkos tome, dogovor označava bitnu prekretnicu, dodala je Kavacinijeva.

Nasuprot tome, poslanica liberalne FDP Svenja Hahn je pozdravila odluku o izostavljanju kompenzacije. Prema njenim rečima, Evropska komisija bi prvo trebalo da proceni bi li to uopšte bilo svrsishodno.

Veštačka inteligencija glavni alat u samo tri odsto nemačkih firmi

Posted on by Мери Јордановска

Svega tri odsto nemačkih preduzeća koristi veštačku inteligenciju (AI) kao glavni alat za svoj svakodnevni rad, navodi digitalno udruženje Bitkom, pozivajući se na svoje istraživanje, prenosi DPA.

Još šest odsto anketiranih firmi ove godine planira da počne sa upotrebom aplikacija poput ChatGPT.

“Svaka kompanija treba da razmotri upotrebu veštačke inteligencije i iskoristi mogućnosti – od veće efikasnosti do novih proizvoda ili usluga”, rekao je u sredu predsednik Bitkoma Ralf Vintergerst (Wintergerst).

Osnovne modele AI u narednih pet godina kao glavno sredstvo za rad namerava da uvede 13 odsto preduzeća. Daljih 19 odsto planira da se novoj tehnologiji posveti još kasnije.

Više od polovine nemačkih firmi, 54 odsto, uopšte ne misli da koristi AI.

“Čekanje skrštenih ruku je pogrešna strategija za veštačku inteligenciju”, rekao je Vintergerst. “U poslednjih nekoliko meseci videli smo žustar napredak osnovnih modela AI.”

U istraživanju je od kraja novembra do kraja januara učestvovalo 606 firmi sa najmanje 20 zaposlenih.

Više od milion ljudi 2023. tražilo azil u Evropi

Posted on by Мери Јордановска

Više od milion ljudi je prošle godine tražilo azil u 27 država Evropske unije, Norveškoj i Švajcarskoj, saopštila je Agencija EZ za azil u utorak, prenosi DPA.

Oko 1,14 miliona zahteva bilo je 18 odsto više nego prethodne godine, navela je agencija u godišnjem izveštaju. Najčešće su aplicirali izbegli iz Sirije, a potom iz Avganistana.

Krajem godine, u mesecima po izbijanju rata u pojasu Gaze, u Evropi je bio primetan povećan priliv palestinskih izbeglica.

Nemačka je i 2023. bila glavno odredište kandidata za azil, sa 334.000 prijavljenih.

Prethodne godine, azil u Evropi je tražilo 996.000 ljudi. To je bilo osetno manje nego 2015. i 2016. Tada je, najviše balkanskom rutom, u Evropu stiglo 1,4 i 1,3 miliona izbeglica.

Brojke Agencije ne uključuju 4,4 miliona Ukrajinaca koji su u Evropi potražili sklonište od napada Rusije.

Šolc odbacio Makronove navode: Slanje vojnika u Ukrajinu nije opcija

Posted on by Мери Јордановска

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) kategorički je isključio mogućnost slanja kopnenih trupa zemalja NATO da ratuju u Ukrajini. Tu mogućnost prethodno je pomenuo francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), prenosi DPA.

Na samitu o pomoći Ukrajini u ponedeljak uveče u Parizu, gde su se okupili lideri više od 20 država, postignut je dogovor da u budućnosti “neće biti kopnenih trupa i vojnika na ukrajinskom tlu iz evropskh država ili država NATO”, rekao je Šolc.

Učesnici samita su se na ovu temu “veoma jednoglasno” složili, rekao je kancelar. Saglasnost postoji, dodao je, da ne treba da bude ni uključenja vojnika u rat iz daleka.

Učešće iz daleka znači, na primer, da vojnici programiraju domet krstarećih raketa.

Makron pak posle sastanka nije isključio mogućnost slanja kopnenih trupa. Dodao je isto tako da o tome nema ni konsenzusa.

“Ali u razvoju događaja se ništa ne sme isključiti. Učinićemo sve što je neophodno da Rusija ne može da pobedi u ovom ratu”, kazao je francuski predsednik.

“Kažem da je to pomenuto kao jedna od opcija”, potrvdio je Makron.

Mnogi koji danas kažu “nikad, nikad”, objasnio je, su isti oni koji su pre dve godine rekli “nikad, nikad tenkovi, nikad, nikad avioni, nikad, nikad rakete sa dugim dometom”. Danas se priča o tome da se brže i efikasnije šalju tenkovi i rakete.

“Dakle, sve je moguće ako će biti od pomoći da se postigne naš cilj”, zaključio je predsednik Francuske.

Makronove reči mogu se razumeti kao aluzija na ponašanje Šolca tokom rata u Ukrajini. Nemački kancelar je, na primer, dugo oklevao sa slanjem tenkova, a sada je odlučno protiv toga da Nemačka Ukrajincima isporuči krstareće rakete Taurus.

U Nemačkoj su skoro sve stranke zastupljene u Bundestagu odbacile Makronove ideje.

Slanje vojske u Ukrajinu “uopšte nije tema”, rekao je lider Zelenih Omid Nuripur (Nouripour) u utorak za ntv. Dodao je da to nije tema ni u Nemačkoj, niti u NATO.

Zeleni su u koaliciji sa Šolcovim socijaldemokratama (SPD). U vladajućem savezu su još i liberali (FDP).

Protiv vojnog angažovanja su se izjasnili i demohrišćani (CDU/CSU), najjači opozicioni blok, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), kao i Levica (Die Linke) i Savez Sara Vagenkneht (Bündnis Sahra Wagenknecht).

Šolc: Navaljnog je ubio Putinov režim

Posted on by Мери Јордановска

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) okrivio je ruskog predsednika Vladimira Putina za smrt opozicionog političara Alekseja Navaljnog.

“I ja, kao i svi ostali, polazim od toga da ga je ubio režim”, rekao je Šolc na sastanku glavnih urednika u agenciji dpa.

On je dodao da je Rusija diktatura i da je smrt Navaljnog “posledica takve diktature”.

Navaljni je prema navodima ruskih vlasti preminuo 16. februara u zatvoreničkom logoru koji se nezvanično naziva Polarni vuk, u sibirskom regionu Jamal.

Okolnosti smrti nisu jasne. Disidentu koji je već bio slab zbog ranijeg pokušaja trovanja i boravka u samici navodno je pozlilo tokom šetnje zatvorskim dvorištem i umro je uprkos pokušajima reanimacije.

Prema izjavama njegovih saradnika, u smrtovnici se kao uzrok smrti navode prirodni razlozi.

Šolc je ocenio da je teško reći da li će smrt Navaljnog oslabiti ili ojačati rusku opoziciju.

“U svakom slučaju je jasno da je svima koji su u opoziciji potrebno jako puno hrabrosti”, rekao je nemački kancelar, dodajući da je to sada daleko opasnije nego prilikom njegove poslednje posete Moskvi.

“Istovremeno vidimo da se ruski predsednik i svi koji ga politički podržavaju jako boje”, rekao je Šolc.

Kancelar je kazao da se to vidi i po tome što je ućešće na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji onemogućeno jedinom kandidatu koji uživa podršku opozicije.

Protesti protiv desnice u Nemačkoj: Ponovo desetine hiljada na ulici

Posted on by Мери Јордановска

Desetine hiljada ljudi prošlog vikenda nastavilo je širom Nemačke proteste protiv desničarskog ekstremizma, a demonstracijama su se pridružile i organizacije poput ekološkog pokreta Petkom za budućnost, prenosi DPA.

Samo u Hamburgu, gde je svoje simpatizere pozvao i Petkom za budućnost, okupilo se 50-60.000 građana. Bilo je to treće veliko protest u gradu u mesec i po dana od početka protesta.

Proteste je u januaru zapalio izveštaj medijskog istraživačkog centra Korektiv (Correctiv) o novembarskom sastanku radikalnih desničara u Potsdamu, uz učešće predstavnika parlamentarsne desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Tema sastanka je bila i remigracija, reč koja u desničarskom žargonu označava pritisak na useljenike, pa i državljane useljeničkog porekla da napuste zemlju.

U Drezdenu se treći put u samo nekoliko sedmica okupilo na hiljade ljudi. Organizator, savez Zid protiv požara, broj učesnika je procenio na oko 20.000.

Demonstracija protiv ekstremizma sa hiljadama učesnika proteklog vikenda su održane i u Donjoj Saksoniji, Porajnju-Falačkoj, i Sarskoj oblasti, kao i u pokrajini Brandeburg.

Berlin najavio mere protiv stranih pomagača desnih ekstremista

Posted on by Мери Јордановска

Stotine hiljada Nemaca zabrinutih zbog jačanja krajnje desnice izašlo je na ulice proteklih sedmica. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (Nancy Faeser) najavila je mere države protiv ekstremista.

Vlada će formirati “jedinicu za rano otkrivanje” manipulacija i kampanja iz inostranstva, saopštila je Fezerova u utorak, prenosi DPA.

Ukupno je 13 mera u paketu za borbu protiv ekstremizma. Mere su, uz ministarku, predstavili Tomas Haldenvang (Thomas Haldenwang), šef Kancelarije za zaštitu ustava, i Holger Minh (Münch), predsednik državne kriminalističke policije.

Većina projekata je, međutim, već poznata, a deo je i usvojen.

Desničarski ekstremisti žele da potkopaju poverenje u stabilnost i sposobnost države da deluje, navodi se u novom dokumentu. Ekstremisti streme tom cilju zajedno sa nekim stranim akterima koji isto pronalaze interes u slabljenju demokratije.

Autokratske države stvaraju lažnu sliku svog uticaja na internetu pomoću fantomskih naloga, izmišljaju priče sa fotografijama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji i štimuju svoju reputaciju preko kopiranih veb sajtova novina, navodi se u dokumentu.

Nova jedinica za rano otkrivanje je namenjena da unapred prepozna takve kampanje.

“Želimo da iskoristimo sve instrumente pravne države da zaštitimo našu demokratiju”, obećala je ministarka u saopštenju za javnost.

“Hoćemo da demontiramo desničarske ekstremističke mreže, lišimo ih prihoda i oduzmemo im oružje.”

Ministarstvo zahteva i da se promeni ustav, zbog bolje zaštite Saveznog ustavnog suda od neprijatelja demokratije.

Dolazak ekstremista u Nemačku, kao i odlaske treba što je moguće više sprečiti, a istrage dotoka novca za desničarske mreže olakšati.

Lokalna policija i uprave, poput inspekcija za ugostiteljske objekte, treba – na osnovu informacija Kancelarije za zaštitu ustava – da zabranjuju okupljanja ekstremista, ako je to moguće.

Pistorijus upozorio Vučića da put u EU ne vodi preko sukoba

Posted on by Мери Јордановска

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomogne u smanjivanju novih napetosti na Balkanu i upozorio ga, kao i druge aktere u regionu, da sukobi nisu put koji vodi u Evropsku uniju.

“Moramo zajedno da sprečimo da dođe do spirale eskalacije, ko god da je vodi. Moramo da učinimo sve da se napetosti ne podgrevaju. I mora da bude jasno – nasilje i pretnje nisu sredstvo političke rasprave, bilo gde u svetu”, rekao je Pistorijus u sredu posle sastanka s Vučićem u Beogradu.

Pre Beograda, nemački ministar je posetio Sarajevo i Prištinu.

“Nema puta ka Evropskoj uniji preko sukoba u ovom regionu”, upozorio je Vučića i druge političare na Zapadnom Balkanu.

Sa Vučićem je, kako je rekao, imao “veoma produktivan i otvoren razgovor”. Teme su bile i situacija u Bosni i aktuelne secesionističke tendencije bosanskih Srba.

“Pretpostavljamo da Srbija ne podržava bilo kakve napore za otcepljenje, na primer u Republici Srpskoj, već se zalaže za stabilnost regiona i teritorijalni integritet države (BiH)”, rekao je Pistorijus.

Vučić je rekao da Srbiju interesuje stabilnost, i pored različitih stavova o Kosovu i u drugim pitanjima.

“Srbija neće nikoga iznenaditi vojnim merama”, rekao je Vučić dodajući da njegova reč važi više od bilo kakvog potpisa.

Vučić je istovremeno naglasio da neće dozvoliti da mu se išta nameće, bilo iz Vašingtona, Berlina ili Moskve.

Pistorijus je prethodno u Sarajevu, takođe u sredu, rekao da, ako je neophodno, treba pojačati vojno osiguranje mira u Bosni i Hercegovini.

Tokom obilaska misije Eufor Altea, ponovio je odlučnost saveznika da očuvaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

“U Srbiji i Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, Rusija stalno nalazi plodno tlo za svoje pokušaje da destabilizuje region i proširi sopstveni uticaj, na primer kampanjama dezinformacija i medijskim uticajem”, upozorio je nemački ministar.

“Tenzije na Zapadnom Balkanu zahtevaju od nas da nastavimo sa merama stabilizacije i, ako je potrebno, da ih pojačamo u konsultaciji sa našim lokalnim partnerima”, rekao je Pistorijus aludirajući na partnere iz NATO i EU.

U BiH je trenutno tridesetak nemačkih vojnika.

Pistorijus: Srbija i Republika Srpska vrata ruskom uticaju

Posted on by Мери Јордановска

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) je stanje u Bosni i Hercegovini opisao kao krhko i ocenio da NATO i Evropska unija mogu više da urade za očuvanje mira, pa i slanjem dodatnih vojnika u evropsku mirovnu misiju.

On je pritom Srbiju i Republiku Srpsku opisao kao “plodno tle” ruskog uticaja.

To može da uključi pojačanje savezničkog vojnog prisustva za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, rekao je tokom posete nemačkim vojnicima u misiji EU Eufor Althea u sredu u Sarajevu.

“Rusija stalno u Srbiji i Republici Srpskoj pronalazi plodno tle za pokušaje destabilizacije i širenje svog uticaja, na primer kampanjama dezinformisanja i uticanjem na medije,” rekao je Pistorijus.

“Napetost koju time izaziva na Zapadnom Balkanu diktira nam da nastavimo mere stabilizacije i, pre potrebe, na terenu ih intenziviramo u dogovoru sa partnerima,” dodao je nemački ministar.

Pistorijus je ove nedelje već posetio Prištinu, a u sredu popodne iz Sarajeva putuje u Beograd.

Nemačka evropski lider u inovacijama za borbu protiv raka

Posted on by Мери Јордановска

Nemačka je evropski lider u prijavi patenata za inovacije u borbi protiv raka, prema studiji koju je u sredu predstavila Evropska kancelarija za patente (EPO).

Sa vrhunskim aplikantima kao što su Bajer i Simens, Nemačka čini skoro četvrtinu (23 odsto) podnosilaca patentnih prijava sa sedištem u Evropi i više od 9.000 međunarodnih porodica patenata u ovoj oblasti između 2002. i 2021.

Porodica patenata je grupa patentnih prijava koje se odnose na isti ili sličan tehnički sadržaj.

Autori studije povodom Svetskog dana borbe protiv raka koji je u nedelju navode da je Nemačka zadržala vodeće mesto u Evropi u poslednje dve decenije uprkos blagom posustajanju u brojkama.

U svetu, Nemačka je na četvrtom mestu sa 9.375 međunarodnih porodica patenata – posle Sjedinjenih Država, Japana i Kine.

Prema kancelariji za patente, SAD su svetski lider u inovacijama u vezi sa rakom. Oko 46 odsto svih pronalazaka za koje su patenti prijavljeni između 2002. i 2021. drže američke kompanije.

U Evropi, Velika Britanija je na drugom mestu iza Nemačke i ispred Francuske i Švajcarske.

Kada je reč o kompanijama, švajcarski farmaceutski giganti Roše i Novartis bili su globalni lideri, a slede ih holandska zdravstvena grupa Filips i američki Džonson i Džonson i Fajzer.

U Nemačkoj, Bajer i Simens su bili na vrhu i zauzeli su šesto i sedmo mesto u svetu.

Uprkos napretku u istraživanjima i tehnologiji, rak ostaje globalna pretnja zdravlju.

U Evropskoj uniji, skoro svaki treći muškarac i jedna od četiri žene imaju dijagnozu raka pre 75. godine, pokazuju podaci Evropskog informacionog sistema za rak.

Ruski specijalni rat na internetu – 50.000 lažnih profila

Posted on by Мери Јордановска

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova otkrilo je rusku kampanju dezinformacija na platformi Iks, nekadašnjem Tviteru. Oko 50.000 lažnih naloga na nemačkom podstiče nezadovoljstvo nemačkom vladom i potkopava podršku Ukrajini, kaže se u analizi ministarstva.

Istraživanje se odnosi na period od 20. decembra do 20. januara, preneo je Špigel (Spiegel).

Za to vreme je sa lažnih naloga bilo više od milion tvitova na nemačkom. Tvitovi su često sadržali optužbe da nemačka vlada zapostavlja sopstevno stanovništvo radi podrške Ukrajini.

“Razočaran sam jer vlada više radi za druge zemlje nego za sopstvene građane”, glasi jedan od tvitova koji su se najviše širili.

Fejk nalozi su se povezivali s istim takvim sajtovima koji su prenosili lažne vesti, kao na primer da je Ukrajina pred porazom.

Tvitova nije bilo samo za vreme vikenda i ruskih državnih praznika.

Kako se navodi u izveštaju, sadašnji talas napada cilja i na druge evropske zemlje. Ima naznaka da je veliki deo kampanje automatizovan i kontrolisan algoritmima.

“Dezinformacije su postale globalni faktor pretnje”, rekao je za Špigel jedan portparol ministarstva.

Cilj dezinformacija je, dodao je, destabilizacija čitavih društava, “ne samo u zapadnim demokratijama, nego svuda”.

Studija: Zlostavljanje dece i pod okriljem Evangelističke crkve

Posted on by Мери Јордановска

Seksualno zlostavljanje dece pod okriljem crkve u Nemačkoj je uglavnom bilo povezivano sa Katoličkom crkvom. Studija objavljena u četvrtak sada teško inkriminiše i Evangelističku crkvu, čijih je najmanje 1.259 sveštenika i drugog osoblja optuženo za takve zločine, objavila DPA.

Autori studije su nezavisni eksperti koji su otkrivena dela opisali kao “tek vrh ledenog brega.” Drugim rečima, pretpostavljaju da je neotkrivenih zločina mnogo više.

Istraženo je 2.225 slučajeva, a eskperti ocenjuju da je u njih umešano ukupno 3.497 počinilaca.

Istraživanje je 2020. pokrenula i sa 3,6 miliona evra finansirala sama Evangelistička crkva Nemačke, želeći da analizira crkvenu strukturu, nasilje i zloupotrebu moći. Evangelistička crkva okuplja oko 19,2 miliona vernika.

Eksperti nisu imali pristup ličnim podacima sveštenih lica, nego dokumentima poput disciplinskih postupaka.

Žrtve seksualnog nasilja do sada su mogle da zatraže obeštećenje koje se, prema podacima Crkve, kreće između 5.000 i 50.000 evra. Do kraja 2022. podneto je 858 zahteva.

Broj tih slučajeva nije direktno uporediv sa zlostavljanjem u Katoličkoj crkvi.

Prema studiji iz 2018. za koju je istraženo skoro 40.000 postupaka žrtava između 1948. i 2014. godine, okrivljeno 1.670 sveštenika i đakona zbog seksualnog nasilja nad 3.677 dece i adolescenata.

Autori nove studije su istražili zločine ne samo sveštenika i đakona Evangelističke crkve, nego svih sa platnog spiska, poput vaspitača, crkvenih muzičara i drugih. Sada se očekuje da se javi još žrtava.

Bundestag usvojio zakon: Ubuduće brže do nemačkog pasoša

Posted on by Мери Јордановска

U Nemačkoj će ljudi koji nemaju njeno državljanstvo ubuduće moći brže da se naturalizuju i da pritom zadrže svoj strani pasoš. Bundestag je usvojio odgovarajuću reformu zakona, prenosi DPA.

Za izmene zakona o državljanstvu u petak je glasalo 382 poslanika, 234 je bilo protiv, dok se 23 uzdržalo. Ukupno se izjasnilo 639 članova Bundestaga.

Reformu su prvenstveno podržali poslanici vladajućih partija, odnosno socijaldemokrate (SPD), Zeleni i liberali (FDP). Usprotivili su se demohrišćani (CDU/CSU) i krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD).

Uzdržani su uglavnom bili poslanici Levice ili sledbenici Sare Vagenkneht (Sahra Wagenknecht) koji su ranije napustili Levicu.

Naturalizacija će, prema novom zakonu, biti moguća nakon samo pet godina provedenih u Nemačkoj umesto osam, kao do sada.

Do nemačkog pasoša će se moći čak i nakon tri godine – u slučaju “posebnih integracionih dostignuća”. To znači izuzetan uspeh u školi ili na poslu ili građanski angažman.

Ubuduće će deca stranih roditelja dobijati nemačko državljanstvo po rođenju ako jedan roditelj ima legalan boravak u Nemačkoj pet godina – ranije je to bio slučaj tek posle osam godina.

Osim toga će ljudi koji dobiju pasoš moći da zadrže svoje postojeće državljanstvo. To je već moguće, na primer za građane drugih zemalja Evropske unije.

Međutim, biće i ograničenja. Ljudi koji ne mogu da se sami izdržavaju državljanstvo će moći da dobiju samo u određenim slučajevima.

Državljanstvo će izgubiti svako ko počini “antisemitski, rasistički ili bilo koji drugi čin motivisan mržnjom prema ljudima.”

Državljanstvo neće moći da dobije ni neko ko je u braku sa više osoba, kao ni oni koji ponašanjem pokazuju nepoštovanje ravnopravnosti muškaraca i žena.

Pistorijus: Rat može da se proširi, Kremlj preti skoro svaki dan

Posted on by Мери Јордановска

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) upozorio je da rat u Ukrajini može da se proširi. “Iz Kremlja pretnje čujemo skoro svaki dan”, rekao je za list Tagesšpigl (Tagesspiegel) od petka.

Rusija je poslednji put zapretila baltičkim državama, naveo je Pistorijus u intervjuu povodom godinu dana od stupanja na dužnost. “Moramo da računamo”, dodao je, “da će Vladimir Putin jednog dana da napadne čak i zemlju NATO”.

Trenutno, međutim, ministar takav napad ne smatra verovatnim. “Naši stručnjaci računaju da bi to bilo moguće za pet do osam godina.”

Svojim upozorenjem Pistorijus, prema sopstvenim rečima, želi da “probudi” nemačko društvo i da ukaže da nemačka vojska mora da bude “kadra za rat”.

Sada treba usvojiti mere predostrožnosti. Pistorijus je već predložio ponovno uvođenje vojne obaveze, uz neke modifikacije. Očekuje da će ministarstvo formalizovati predlog do aprila.

Takođe, govorio je i o mogućnosti da u vojsku idu i ljudi koji nemaju nemačko državljanstvo.

“Naše oružane snage ne bi bile prve u Evropi koje bi to učinile”, rekao je Pistorijus. U Nemačkoj ima ljudi koji tu žive već u drugoj ili trećoj generaciji, ali još nemaju državljanstvo.

I nemačka namenska industrija mora da bude efikasnija, rekao je ministar.

Pistorijus je odbacio zahteve da Nemačka pošalje još vojne pomoći Ukrajini. Istakao je da se mora voditi računa o Bundesveru, nemačkoj vojsci, koja ne sme da ostane “bez odbrane”.

Podsetio je da je Nemačka do sada Ukrajini poslala više oružja nego bilo koja druga članica Evropske unije. Pozvao je evropske partnere da učine više.

“Svakome treba da bude jasno – ako Putin pobedi u ovom ratu i okupira Ukrajinu, naravno da će da poraste opasnost za oblast saveza (NATO)”, zaključio je Pistorijus.

Izbori u EU: Fon der Lajenova dobila rok da odluči o drugom mandatu

Posted on by Мери Јордановска

Evropska narodna partija (EPP) očekuje da će se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von Leyen) boriti za drugi mandat na izborima u junu. Međutim, nemačka političarka to još nije potvrdila.

EPP je Fon der Lajenovoj dala rok da se izjasni u narednih pet nedelja, do 21. februara, saznaje dpa. Kandidat EPP za predsednika Evropske komisije će se potom birati na partijskom kongresu u Bukureštu 7. marta.

Fon der Lajednova još nije javno rekla da ostaje u igri i zbog svoje želje da predizborna kampanja što manje utiče na njen rad u Evropskoj komisiji.

Izbori za Evropski parlament biće od 6. do 9. juna. Novoizabrani poslanici će kasnije glasati o sastavu sledeće Evropske komisije.

Predsednika ili predsednicu Komisije predložiće šefovi država i vlada članica EU.

Ankete za sada nagoveštavaju da će konzervativna EPP ostati najjača politička snaga u Evropskom parlamentu.

Uz nemačke demohrišćanske partije CDU i CSU, članice EPP su, pored ostalih, Austrijska narodna partija (ÖVP) i aktuelne vladajuće partije iz Grčke, Poljske, Švedske i Luksemburga.