U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
„Stvorite odred pristalica: EU će srpskim nevladinim organizacijama izdvojiti 4,8 miliona evra“
Narativ koji se poslednjih dana može videti u medijima vezan je za finansiranje nevladinog sektora u Srbiji. Ove vesti najpre su govorile o tome kako su nevladine organizacije podbacile i nisu ispunile očekivanja Zapada koji će im zbog toga “zavrnuti slavinu” odnosno smanjiti finansiranje. Nedugo nakon toga, pojavljuje se i vest sa potpuno drugačijim prizvukom i nju ćemo u ovom tekstu i analizirati.
Ova vest čiji je izvor Russia Today u samom naslovu aludira da Evropska unija od Srbije traži da stvori „odred pristalica“ i kod čitaoca stvara utisak o dobro poznatom narativu da EU nastavlja svoj diktat i vodi ucenjivačku politiku prema Srbiji.
Problem kod ovakvih vesti jeste taj što one potpuno isključuju i zanemaruju činjenicu da je zvanična spoljna politika Srbije upravo vezana za njen evropski put i evropske integracije. Drugim rečima, proklamovani interes i cilj Republike Srbije jeste potpuna integracija u Uniju, to je njena zvanična politika i stav, te je samim tim retorika tabloida da Evropska unija ucenjuje i primorava Srbiju da ispuni svoj samoproklamovani nacionalni interes u najmanju ruku apsurdna.
Vest dalje piše o stvaranju kontrolisane mreže NVO koja će za cilj imati da pripremi Srbiju za pristupanje Evropskoj uniji. Izjave poput ove „priprema Srbije za pristupanje Evropskoj uniji“ formulišu se i oblikuju kao nešto loše i protivno interesima države i naroda. Uprkos tome što je pristupanje Uniji, kao što smo već naglasili, proklamovani zvanični cilj i interes države.
„Kako RT saznaje, Evropska komisija planira da izdvoji do 4,8 miliona evra za finansiranje Nacionalnog resursnog centra EU za organizacije civilnog društva u Srbiji, koji je formirala. Projekat predviđa formiranje kontrolisane mreže nevladinih organizacija i pripremu Srbije za pristupanje Evropskoj uniji. Eksperti primećuju da se Brisel kladi na aktivnu upotrebu alata meke moći na Balkanu kako bi se preformatisalo tradicionalno prorusko javno mnjenje.“
U istraživanjima javnog mnjenja možemo videti da se „tradicionalno proruski“ stavovi često temelje na neinformisanosti i netačnim podacima poput onih da je Ruska Federacija najveći ekonomski partner i donator Srbije, iako je Evropska unija najveći investitor, najveći trgovinski partner i najveći donator Srbije. Možemo da zaključimo da je EU u Srbiji potrebno da do javnog mnjenja dopre i dostavi tačne informacije o postojećoj ekonomskoj saradnji i realizovanim donacijama. Prema informacijama iz 2020. godine od 2001. je EU donirala više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći – dakle novca koji Srbija nikada neće morati da vrati, a trgovinska razmena između EU i Srbije čini 62% ukupne trgovine Srbije.
Dalje, vest navodi da RT raspolaže tenderskom dokumentacijom ostavljajući utisak čitaocu da se radi o ekskluzivnim podacima sa elementima tajnosti. Ipak, kako se i u nastavku navodi, ovi podaci nisu ni sakriveni ni tajni, već su javno dostupni na zvaničnim stranicama EU.
„Iz tenderske dokumentacije kojom raspolaže RT, a koja je postavljena na profil portala Vladinih ugovora EU, proizilazi da je Evropska komisija planirala da izdvoji do 4,8 miliona evra za grant programe u okviru srpskog projekta. U preambuli ugovora se pominje izveštaj Evropske komisije „Srbija 2021“, u kome se napominje da su „potrebni dalji napori da se obezbedi sistemska saradnja vlade i civilnog društva.“
Iako je vest prožeta tačnim informacijama, one su umetnute u jedan negativni, iskrivljeni kontekst nevladinih organizacija koje rade protiv interesa svoje države, a da kretanje prema Evropskoj uniji upravo spada u podrivanje nacionalnih interesa zemlje. Iako je, da ponovimo, zvanična politika Srbije upravo postajanje članicom. Na tom putu, saradnja vlade i civilnog sektora ne treba da se posmatra kao nešto loše, naprotiv, ova saradnja treba da postoji i štaviše neophodna je sprega vladinog i nevladinog sektora kako bi se na najbolji mogući način odgovorilo na potrebe građana, sprovele reforme na najefikasniji način, a što bi posledično dovelo do napretka i boljitka životnog standarda svih građana.
Na samom kraju vest prenosi reči politikologa koji bez osnova i pozivanja na izvor informacija daje ocenu da je cilj ovih grantova širenje antiruskog duha u javnom mnjenju i stvaranje izdajica takozvanih „petokolonaša“.
Ono na čemu mediji u vestima poput ove insistiraju jeste da okretanje prema Zapadu i vođenje dosledne proevropske politike nužno znači neprijateljstvo prema Rusiji. Da to nije tačno pokazuju podaci da je ukupan izvoz Nemačke, jedne od najvećih država Unije, u Rusiju u 2020. godini iznosio 26.1 biliona dolara, dok je u istoj godini ukupan izvoz Rusije u Nemačku bio 14.2 biliona dolara, a obim trgovine između ove dve zemlje porastao je za trećinu tokom 2021. Iako su rat u Ukrajini i sankcije koje su usledile značajno uticale na ovu sliku, stvari treba posmatrati šire i dugoročno.