Pomoć u borbi protiv virusa korona u Srbiju je stizala kako iz Kine, tako i iz Evropske unije, ali i Rusije, Turske, Norveške, SAD. Dok su na ulicama nakon kineske pomoći  “osvanuli” bilbordi zahvalnosti ovoj zemlji, pomoć iz drugih zemalja i EU nije se “dizala u nebesa”. Čak se i ton kojim se pisalo u medijima o ovim zemljama razlikuje. O Kini i Rusiji sve više preovladava pozitivan ton, dok se o SAD i Evropskoj uniji govori, uglavnom u negativnom kontekstu. Ovo su samo neki od rezultata medija monitoringa koji je sprovela organizacija CRTA u periodu od januara zaključno sa 17. aprilom 2020. godine. 

Sa izbijanjem zdravstvene krize, poslednjih mesec i nešto dana mogli smo da svedočimo reklo bi se zaokretu u spoljnoj politici Srbije. Korona virus ojačao je, prema rečima gotovo svih zvaničnika Srbije, kao i bliskim im medijima, dok se predsednik države, kako je priznao, “razočarao u veliku evropsku solidarnost”. Naime, dok je narativ predsednika o Kini i inače bio pozitivan, od uvođenja vanrednog stanja, broj izjava u kojima on pozitivno govori o Kini utrostručen je.

“Živelo čelično prijateljstvo Srbije i NR Kine”

O Kini je u pozitivnom kontekstu najviše pisao RTS, dok je od svih članaka objavljenih od početka 2020. koji o Kini govore u pozitivnom tonu, čak 65 procenata njih je objavljeno u martu, navodi se u istraživanju Crte.

U razgovoru za dnevni list “Politika”, ambasadorka Kine Čen Bo je 20. marta najavila “skromnu pomoć i podršku” i dolazak medicinskih stručnjaka iz Kine u Srbiju.

Istog dana, avion iz Srbije odleteo je u Kinu po pomoć – respiratore, testove za koronavirus, maske i medicinsku zaštitnu odeću, a već narednog, organizovan je doček na aerodromu “Nikola Tesla”.

I pre nego što je pomoć najavljena, predsednik Vučić je na nalogu @buducnostsrbijeav podelio fotografiju sa predsednikom Kine, Si Đinpingom, uz komentar: “Živelo čelično prijateljstvo Srbije i NR Kine”.

Koji dan kasnije, pomoć stiže, a u obraćanju javnosti sa aerodroma, predsednik ponovo izražava zahvalnost predsedniku Kine.

“Beskrajno hvala mom bratu i prijatelju, predsedniku Si Đinpingu, i čekam ga u Srbiji i dočekaće ga stotine hiljada ljudi kad bude došao u našu zemlju”, rekao je Vučić.

Već 23. marta, Bo se zahvaljuje Srbiji na poverenju, i najavljuje novi kontigent pomoći.

A kada je reč o nabavci medicinskog materijala i opreme, ambasadorka je tada rekla da će kineska ambasada biti u kontaktu sa Vladom Srbije i predsednikom Vučićem.

Još jedan avion sa kineskom pomoći sleće na srpsko tlo nekoliko dana kasnije. Stigli su  klinički respiratori, neinvazivni respiratori, zaštitne maske, zaštitna odela, testovi i oprema. Prema rečima premijerke Srbije Ane Brnabić, Srbija je deo pristigle opreme kupila iz budžeta, a deo su donirale Narodna Republika Kina i kompanije iz te države – HBIS, vlasnik Železare Smederevo, ali i IBS i Elephant Alliance.

Ovaj let je, inače, organizovan uz pomoć Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP), a troškove u iznosu od oko 460.000 dolara pokrila je Evropska unija.

“Ovo je poruka solidarnosti i zajedništva, i prelep primer toga kako svet postaje jedno u teškim vremenima, a vremena jesu teška, ne samo za Republiku Srbiju, već za ceo svet”, rekla je tada Brnabić i zahvalila se kako Kini, tako i EU.

O solidarnosti je govorila i kineska ambasadorka.

“Raduje me što se sve više i više ljudi slaže da je solidarnost najvažnija u borbi protiv virusa, i današnji događaj je dobar pokazatelj. Vidite kako Srbija, Kina, EU i UN zajedno rade. Dozvolite mi da ponovim – solidarnost je snaga”, rekla je ona.

Kini i kineskom lideru Si Đinpingu je zahvalnica za pomoć Srbiji stigla iz – redakcije Informera, i to u vidu bilborda na više lokacija u Beogradu s porukom: “Hvala, brate Si!”

Kina je takođe donirala Srbiji i dve laboratorije za testiranje na korona virus. Ugovor je potpisan 8. aprila sa institutom za genomiku BGI iz Kine. Ovaj sporazum, kako se navodi na sajtu Vlade, obuhvata nabavku dve laboratorije ukupnog kapaciteta 3.000 testova dnevno, a uključuje i svu potrebnu prateću opremu, testove, kao i komplete za uzimanje briseva.

Koliko smo, na kraju, zaista pomoći dobili od Kine, a koliko smo toga platili iz budžeta, za građane Srbije je i dalje nepoznanica.

Iako nam je ministar finansija Siniša Mali na konferenciji za novinare 10. aprila obećao da ćemo do ponedeljka 12. aprila odgovor dobiti – to se nije desilo, stoga odgovor i dalje čekamo.

Doček za Ruse uz pogaču i narodnu nošnju

S prvom pomoći iz Rusije, počinju sve više da se objavljuju i pro-ruski tekstovi.

Prvi od 11 aviona pomoći iz Rusije sleteo je u na vojni aerodrom u Batajnici 3. aprila. Medicinsku opremu, respiratore, maske, ali i lekare dočekali su premijerka Ana Brnabić, ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

Već narednog dana, sva pomoć iz Rusije stigla je u Srbiju.

Avion sa pomoći stigao je i iz Turske 8. aprila, a dočekali su ga  ministar odbrane Aleksandar Vulin i ambasador Turske Tanžu Bilgič.

“Kada nam je bilo najteže nisu se javile sve zemlje. One koje su se javile imaju našu večnu zahvalnost”, poručio je tada Vulin.

Kako pomaže EU Srbiji?

Pomoć u borbi protiv virusa korona stiže u Srbiju i iz EU. Međutim, Srbija je tu pomoć dočekala znatno skromnije nego kinesku.

Na to je reagovao i šef Evropske diplomatije Žozep Borel:

“Svi su zabrinuti zbog Balkana. Vodi se borba oko narativa. Ako biste mogli otići u Beograd, mogli biste videti bilbord sa slikom predsednika Kine Sija koji kaže ‘Hvala brate Si, jedino nam vi pomažete’, što je smešno, nikada nismo videli bilbord kojim se zahvaljuje nama. Tako se onda kineska pomoć nađe na ulicama, a kada mi pomažemo i pre i tokom krize onda ništa, zato moramo ojačati kapacitete da objasnimo svoju stabilizirajuću ulogu na Balkanu”, kazao je Borel pre nekoliko dana.

Slična reakcija stigla je i od švedskog političara, kopredsedavajućeg Saveta Evrope za spoljnu politiku Karla Bilta.

„Kada je Kina poslala avion sa pomoći za Srbiju, predsednik Vučić je napravio veliku predstavu od toga. Ali, kada je stigla daleko bitnija pomoć od Evropske unije, nigde niste mogli da vidite ni fanfare ni predsednika“, napisao je Bilt.

Podsetimo, predsednik Vučić je 15. marta  u obraćanju nakon uvođenja vanrednog stanja rekao da “evropska solidarnost ne postoji” i da odlukama EU nije moguć uvoz robe.

Međutim, u svom obraćanju na Tviter nalogu, 15. marta ove godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je  istakla da se “medicinska oprema može izvoziti u zemlje koje nisu članice EU”, ali “samo uz izričito odobrenje vlada zemalja članica”. Zbog toga je Istinomer predsednikovu tvrdnju ocenio kao “skoro neistina”.

Osim pomoć, iz EU su stigle i poruke solidarnosti, i to od šefa delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija, koji je rekao da je solidarnost “deo evropske DNK”.

“Sada virus napada Evropu. Naša društva, naše živote i našu ekonomiju dovodi u veliku opasnost, i uprkos hiljadama ljudi koji umiru, pružamo solidarnost Srbiji i njenim građanima, da pomognemo kad je najpotrebnije”, poručio je Fabrici.

A šta je EU donirala? Evropska komisija je odobrila paket mera za pomoć Srbiji u vrednosti od 93 miliona evra. Dok je deo namenjen za neposrednu pomoć (15 miliona evra), preostali deo novca opredeljen je za oporavak privrede.

Evropska unija je zatim donirala još 4,9 miliona evra za pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije, koji spadaju u pomenutih 93 miliona evra. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je po potpisivanju ovog sporazuma 3. aprila rekla da će novac hitno biti usmeren na “kupovinu maski, respiratora, laboratorijskih testova, monitora intenzivne nege, beskontaktnih termometara i zaštitne opreme, kontejnera potrebnih za trijažu i druge potrebne opreme”. Joksimović je napomenula i da je Srbija u stalnoj komunikaciji sa EU.

“Srećan sam da je solidarnost EU brzo odgovorila na zahtev Srbije za pomoć. (…) Podrška EU će se nastaviti i na dalje, kako za hitne tako i za kratkoročne i srednjeročne mere, ukupne vrednosti 93 miliona evra, a u skladu sa potrebama Srbije”, rekao je ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici.

O EU se ipak u medijima uglavnom pisalo u negativnom kontekstu, najpre na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, navodi se u Crtinom istraživanju. Pozitivan ton prema EU bio je primetan, međutim, kada se radilo o člancima iz oblasti ekonomije.

Evropska komisija je, takođe, predložila i novi paket mera makrofinansijske pomoći zemljama Zapadnog Balkana iz Instrumenta za brzo finansiranje.

“Uz podršku MMF ta sredstva mogu doprineti jačanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju prostora kako bi se omogućilo raspoređivanje resursa za zaštitu građana i ublažavanje negativnih socio-ekonomskih posledica pandemije koronavirusa”, navodi se u saopštenju Evropske komsije.

Srbija, međutim, nije obuhvaćena tim paketom pomoći, jer se, naime, nije za tu pomoć ni prijavila.

Predsednik Vučić rekao je da Srbija nije tražila pomoć od EU, jer je već uzela kredite od Svetske banke i Centralne evropske banke po povoljnijim uslovima. Dodao je i da iznos koji nudi EU nije pomoć, već pozajmica.

Srbiji je pomoć stigla i od Norveške za borbu protiv virusa korona, i to pet miliona evra.

“Veoma je važno što su naši norveški prijatelji pronašli dovoljno snage da nam pomognu u ovom trenutku”, rekao je Vučić.

Godfri: SAD veliki donator Srbiji

Srbiji je pomoć stigla i od SAD. Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri rekao je u intervjuu za Glas Amerike početkom aprila da je njegova država veliki donator Srbiji, i da će Srbija dobiti deo pomoći od 1,35 miliona dolara koliko je SAD opredelila za pomoć celom svetu. Iz Amerike je stiglo, tako, 6 000 testova, što je, kako je rekao Godfri, samo deo pomoći.

Na pitanje da prokomentariše način na koji je dočekana pomoć iz Rusije i Kine, u odnosu na onu iz SAD i EU, Godfri kaže:

“Jedini način da preživimo i da nešto obnovimo je da radimo zajedno. Svako ko je voljan da pomogne drugoj zemlji – treba mu biti zahvalan. Ne želim da vidim politizaciju zahvalnosti, niti da se pomoć koristi u igranju geopolitike.”

O SAD su mediji, prema istraživanju Crte, pisali više u negativnom kontekstu. Ipak, pozitivan ton prema SAD bio je primetan kada se pisalo o politici. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pak, SAD su predstavljane uglavnom u negativnom kontekstu.