Zaposleni u Nemačkoj su zbog psihičkih problema i poremećaja u ponašanju prošle godine na bolovanju proveli 130 miliona dana. To je za četiri miliona više nego 2021, prema podacima ministarstva za rad.
Ekonomski gubitak zbog ovih bolovanja iznosio je oko 17,2 miliona evra, navelo je ministarstvo u odgovoru na pitanje poslaničke grupe Levice u Bundestagu.
Levica tvrdi da su i bolovanja i troškovi rekordni.
Žene su zbog psihičkih problema prošle godine bolovale 77 miliona dana, dva miliona više nego 2021, a muškarci 53 miliona dana, što je isto porast od dva miliona.
Uzroci bolovanja su, prema ministarstvu, složeni.
Pored faktora koji utiču na društvo u celini, kao što su posledice trenutnih kriza, “pretpostavlja se da su uzroci i sve veća otvorenost u suočavanju sa psihičkim bolestima”.
Na zaposlene utiču krize i promene kao što su digitalizacija, klimatska tranzicija, starenje društva i nedostatak kvalifikovanih radnika.
Posebno trpe zaposleni u oblastima poput zdravstva, nege, vaspitanja i prosvete, rekla je za Rajniše post (Rheinische Post) političarka Levice Suzane Feršl (Susanne Ferschl).
“Vlada mora konačno nešto da učini, da izdvoji novac i preduzme konkretne mere da se prekine začarani krug preopterećenosti i nedostatka osoblja”, rekla je Feršlova.
Prema podacima zavoda za zaštitu zdravlja na radu, prošle godine je ukupno bilo 888,9 miliona dana bolovanja. Gubici su iznosili 118 milijardi evra.