Troje kandidata za predsednika Republike Severne Makedonije iskristalizovalo se završetkom Kongresa vladajuće SDSM 3. marta, na kojem je prvi put u novijoj istoriji zemlje potvrđen i tzv. konsenzualni kandidat. Imena su poznata, datumi takođe, ali je nepoznato iz više razloga, kada će zemlja izabrati novog predsednika
Na šestim po redu predsedničkim izborima od nezavisnosti do danas treba da se izabere peti po redu predsednik između tri kandidata, svih iz reda profesora: Stevo Pendarovski, kadar predložen od vladajuće koalicije, Gordana Siljanovska, kadar predložen od VMRO-DPMNE-a i Blerim Reka, formalno nezavisni kandidat sa samokandidaturom, ali koji je de facto i de jure podržan od albanskih opozicionih parlamentarnih stranaka Alijansa Albanaca i BESA.
Kandidati su ozbiljni ljudi, poznati i u politici i šire u društvu, i kod njih nema ničeg posebno spornog u startu, u smislu nekog prljavog tereta od ranije. Profesori su svi bili u politici, a gospodin Reka i ambasador bivše RM u sedištu EU u Briselu. Ali, ipak, to nije razlog koji ove predsedničke izbore čini krajnje neizvesnim.
Problem je u cenzusu ugrađenom u Ustavu za drugi krug, povezanim sa mobilizatorskom moći političkih stranaka, čiji je ugled u građanstvu, posebno kod neopredeljenih, ali i kod dela simpatizera, ozbiljno diskutabilan.
Da će cenzus biti problem slažu se i ozbiljni analitičari. Ne očekuje se da isti bude problem u prvom krugu, zato što sve velike partije trenutno imaju motive da mobilišu glasače do maksimuma. Iskustvo sa nedavnim konsultativnim referendumom o Sporazumu iz Prespe pokazalo je da ako jedna od dve velike stranke u makedonskom bloku bojkotuje ili apstinira, cenzus od 50 posto ili više od 902 hiljada glasača (koliko je bio poslednji) je nemoguća misija. Ali, ovoga puta, cenzus u drugom krugu, koji je smanjen na 40 posto upisanih birača, naizgled paradoksalno, mogao bi da bude problem.
Pre svega, zato što ovi izbori nisu vezani kao u prošlosti sa parlamentarnim ili lokalnim, pri čemu na biralištima ima više glasača. Drugo, u zavisnosti od razlike između dva najbolje plasirana kanidata u prvom krugu, ozbiljna javnost ne isključuje mogućnost tihog bojkota jedne od stranaka, u cilju izazivanja ponavljanja postupka, ovaj put vanrednim parlamentarnim izborima. Pritisak u tom smeru može da dođe i od podrživača trećeplasiranog kandidata, u slučaju se predviđa da bi to bio g-din Reka, ako se pokaže da može da se prikupi između 80 i 100 hiljada glasova, više od pola albanskog glasačkog rezervoara.
Kao što se može videti, predizborje nezvanično odavno traje, trka će se ozvaničiti 1. aprila, izbori će se održati 21. aprila i 5. maja, a da li će se tada i završiti izabranim kandidatom, za sada nije izvesno.
