Balans među potrebom za profesionalnim i inspirativnim izveštavanjem s jedne strane i privatnošću zaraženih pacijenata Kovidom-19 s druge strane, jedan je od novih izazova sa kojim su suočeni novinari, a eksperti kažu da izbor mora da se napravi pažljivo.

Pored ugrožavanja ličnog zdravlja, izbijanjem pandemije Kovida-19 mediji na Kosovu su se suočili sa novom situacijom o kojoj je trebalo izveštavati svakodnevno.

Širile su se lažne vest i netačne informacije, bez prethodnog identifikovanja slučajeva infekcije u zemlji. Čim su izašle vesti o prva dva zaražena lica, ime lica za koje se veruje da je izvor infekcije raščulo se vrlo brzo u nekim onlajn medijima.

Ubrzo zatim, sami predstavnici institucija, uključujući i gradonačelnike, počeli su da objavljuju slučajeve infekcija, smrtne slučajeve ili ozdravljenja, pri tom objavljujući i identitete odnosnih lica.

Identifikacija zaraženih lica brzo je osuđena od udruženja novinara i drugih eksperata koji tvrde da privatnost pacijenata, posebno onih koji nisu javne ličnosti, treba da bude nepovrediva.

Čak i van pandemije, kosovski zakoni jasno predviđaju odgovornost za pojedince i medije u vezi sa privatnošću pacijenata i zaštitom ličnih informacija uopšte.

Ustav Republike Kosovo u članu 36. predviđa da „svako lice uživa pravo na zaštitu ličnih podataka“.

Kršenjem ovih pravila, pojedinci, mediji i organizacije mogu da se suoče sa globom i drugim kaznama.

Flutura Kusari, advokatkinja za prava medija, ističe štetu izazvanu od malog dela kosovskih medija u vezi sa privatnošću pacijenata.

„U vreme pandemije, zaštita privatnosti pacijenata jedna je od glavnih odgovornosti novinara. Neki mediji – iako u malom broju – ozbiljno i namerno su narušili privatnost pacijenata otkrivajući njihove identitete i izazivajući skoro nepopravljivu štetu”, kaže ona.

Po njoj, objavljivanje identiteta bolesnih je prihvatljivije kada se radi o javnim ličnostima, ali ne uvek.

„I u takvim slučajevima, interes javnosti treba dobro proceniti“, dodaje Kusari.

Kada je prihvatljivo da se objave imena obolelih Kovidom-19?

Slično kao i drugi biznisi, kosovski mediji osetili su ekonomski udar izazvan pandemijom, a sada je dodat i rizik za novinare i snimaoce, uz odgovornost za obaveštavanje u ovakvom stanju.

Alban Zeneli, predavač na Odseku za novinarstvo Univerziteta u Prištini, kaže da je neprofesionalno izveštavanje i plasiranje lažnih vesti u vezi sa Kovidom-19 bilo češće na društvenim mrežama nego u mejnstrim medijima.

„Razne stranice na društvenim mrežama iskoristile su ovu situaciju u cilju povećavanja onlajn saobraćaja. Ovde se može naći primena teorije medijskog efekta, po kojoj društvene mreže koriste emotivno stanje publike, kao što su strah, nesigurnost, panika i slično, da bi dobili klikove često puta od nesvesne javnosti, koja deluje pod uticajem ovih emocija”, kaže on.

Povećanjem broja slučajeva sa Kovidom-19, u zemlji su počeli da se javljaju drugi problem, o kojima su zaražena lica ili njihove porodice hteli da govore za medije. Istrage o sumnjama u razne zloupotrebe uključivale su i stavove zaraženih ili njihovih porodica.

Po Fluturi Kusari, u svakom slučaju izveštavanja pri čemu je uključen identitet zaraženih, pored njihove saglasnosti za izjavu, treba razmotriti da li odnosno lice razume moguće posledice takvog izveštavanja.

„Objavljivanje imena pacijenata ili spiskova lica u karantinu je flagrantno kršenje privatnosti. Objavljivanje imena zaraženih lica može se uraditi samo kada zaraženo lice da odobrenje za otkrivanje zdravstvenih podatka, a novinari moraju da se osiguraju da je ovo odobrenje dato od subjekta koji dobro razume posledice. Često se dešava da neki subjekti budu zloupotrebljeni od medija zato što se isti ohrabruju da otkriju podatke a da ne razumeju dobro posledice koje slede posle izveštavanja“, potencira Kusari.

Alban Zeneli isto tako naglašava potrebu za pažljivošću medija u odnosu na privatnost pacijenata.

Pravo da neki podaci, uključujući i medicinske, budu samo privatni je osnovno ljudsko pravo i mediji to treba da poštuju, i pored činjenice da može postojati javni interes za njima. Čak je i sa etičkim i profesionalnim kodeksima koji se primenjuju na Kosovu i važećim zakonima, pravo na privatnost za nejavne ličnosti, kao što je većina onih koji su pogođeni Kovidom-19, neprikosnoveno. Zato, mediji moraju da nastave da to poštuju”, kaže Zeneli.

Dileme o otkrivanju identiteta i obaveštavanju o žrtvama Kovida-19 nisu poštedele ni svetske prestižne medije.

Stvarajući istoriju u medijskom izveštavanju The New York Times je 24. maja objavio imena 1.000 smrtnih slučajeva Kovida-19, što predstavlja samo jedan fragment smrtnih slučajeva virusa u SAD. Istorijska naslovna stranica je propraćena opisom „gubitak na koji nije računato”.

S druge strane, na Kosovu je do sada registrovano 30 žrtava, a identiteti nekih od njih su objavljeni.

Eksperti tvrde da je stigmatiziranje ljudi koji žive sa infekcijom glavni faktor rizika izveštavanja, s obzirom na malobrojno stanovništvo.

„Ubeđen sam da sve dok ličnost nije javna, nema potrebe da se prave isključci pri otkrivanju identiteta lica pogođenih pandemijom. Mediji treba da naprave jasnu razliku između javnog interesa, odnosno kada će informacije pomoći opštem i javnom interesu da bi se saznalo više“, kaže Zeneli.

On dodaje da “često puta želeći da predstave kao javni interes, mediji otkrivaju identitete ljudi, a ustvari trče za javnim interesom”. Ipak, prema Zeneliju, stigma o zaraženima može da oteža savladavanje infekcije.

Trenutno je na Kosovu registrovano 1064 slučajeva Kovida-19, ozdravilo je 829 a 30 umrlo.

Piše: Doruntina Baliu