„Istorijski datum“, „ostvarenje vekovnog sna“, „najveći uspeh od proglašenja nezavisnosti Makedonije“ – to je samo deo komentara u vezi sa, verovatno, jednom od tri najvažnije nedelje i datume u novijoj makedonskoj istoriji. Prvi je, razume se, potpisivanje  Sporazuma iz Prespe o novom imenu, drugi je izglašavanje ustavnih izmena (opet o novom imenu), treći je potpisivanje  Protokola o pristupanju – „za stolom NATO-a“.

Ne treba da nas zavara brzina kojom smo od potpisivanja ugovora sa Grčkom stigli u stadijum da je Makedonija blizu da postane 30. članica najvećeg vojnog saveza na svetu.

Ali, kao i u svakoj bici tako i u ovoj treba da se podnesu teške žrtve.

„Niko mene nije pitao kako sam od 49 poslanika posle izbora stigao do potrebne dvotrećinske većine u Sobranju”. Ovo je bio lakonski komentar premijera Zorana Zajeva na pitanje da li je morao da pravi toliko kompromisa. Čovek za koga svi kažu da je bio motor svih promena u Makedoniji, uspeo je da obezbedi još 32 poslanika (plus njegovi) da bi doneo zakon o amnestiji kojim će se pomilovati isti oni koji su upali u Sobranje i raskrvarili mu glavu i usta.  I ne samo to, morao je da pravi koncesije i sa poslanicima iz opozicije da bi ustavne promene prošle i da bi se otvorio „put u NATO“.

Uvek težeći ka višem cilju, Zajev je morao da istrpi i udarce mnogo niže i opasnije od onih kojima je prolivena njegova krv.

Javnost se još nije sabrala od svih šokova i pita se da li je cena koja uključuje delimično zaobilaženje pravne države (a da je sve, ipak, po zakonu i nemešanjem u sudsku vlast) nije bila previsoka i na duži rok opasnija po zdravlje države.

Članstvo u NATO-u, kao retko šta nepodeljeno je podržano od građana (još malo) Republike Makedonije. Sporazumi sa Bugarskom i Grčkom i brzo koračanje ka Evropskoj uniji nailazili su i još uvek nailaze na mnoge protivnike, ali NATO i članstvo u Alijansi, kako u anketama tako I generalno u društvu i političkim partijama imaju veliku podršku.

Tu postoje i marginalne partije (kao na primer „Jedinstvena Makedonija“ Janka Bačeva, kojoj se pripisuje ruski uticaj) i pojedinci koji podržavaju stav Moskve da se Makedonija silom gura u NATO protiv volje naroda i kršenjem ustava, ali oni samo unose kolorit u takoreći, jedinstvenu podršku.

Članstvo u NATO-u je deo makedonske frustracije iz daleke 2008. godine i Samita Alijanse u Bukureštu kada je Grčka u poslednjem momentu blokirala, takoreći, gotov poziv za članstvo pod imenom Republika Makedonija (Skoplje). Makedonska delegacija se vratila pognute glave, a slično je prošla i američka koja je do dana pred samitа verovala da Grčka neće staviti veto.  Jedanaest godina kasnije zemlja je u predvorju NATO-a kao trideseta njena članica, sa novim imenom, drugačijom unutrašnjom dinamikom i odnosima i sa drugačijom realnošću u odnosima sa susedima.