U okviru projekta „Umrežavanje OCD za bolju lokalnu demokratiju na Balkanu”, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), a sprovodi Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN), urađene su tri uporedne studije koje ispituju nivo učešća građana u donošenju odluka na lokalnom nivou u Zapadnom Balkanu. Svaki od njih pravi opsežnu analizu različitih pravnih izvora, mehanizama i inicijativa i fokusira se na različite aspekte učešća građana, kao sto su lokalna samouprava, OCD i učešće na lokalnom nivou, i učešće građana u politici i proces donošenja odluka. Istraživanja su na engleskom, makedonskom, albanskom i bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku. Tri studije predstavljaju jednu sveobuhvatnu komparativnu analizu trenutne situacije učešća građana u regionu.

Prva knjiga govori o lokalnoj samoupravi na Zapadnom Balkanu i ključnim karakteristikama i atributima. Tačnije, knjiga temeljno ispituje decentralizaciju sa viših nivoa vlasti na niže i lokalne sisteme. Decentralizacija je jedna od najistaknutijih serija reformi u regionu, ali joj često nedostaju resursi da bi se s njome pravilno i efikasno upravljalo. Decentralizacija se prvenstveno vrši kako bi se građanima dao određeni stepen odgovornosti, mobilizacije, učešća i jasnoće na lokalnom nivou, i da bi se dodatno legitimisala vlast u njihovim očima. Međutim, u različitim sistemima vlasti u regionu, nivo decentralizacije se uveliko razlikuje zbog različitih domaćih faktora, uključujući finansiranje, pravne mehanizme, pojedinačne uslove, itd. Vidimo ispitivanja ključnih karakteristika, struktura i mehanizama unutar lokalne uprave višestrukih unutrašnje sisteme u zemljama.

Druga knjiga govori o OCD-u i učešću u donošenju odluka i politika na lokalnom nivou na Zapadnom Balkanu, zajedno sa izazovima i opsežnim evaluacijama. Civilni sektor je važan u jačanju demokratije i odgovornosti u regionu, a OCD igraju različite uloge sa različitim nivoima političkog angažovanja, uključujući konsultacije, dijalog, povratne informacije, uspostavljanje partnerstava, itd. Takođe su važne u ulozi procesa pridruživanja EU i olakšavanje tog procesa. Civilno društvo predstavlja način da javnost izrazi svoje interese na više nivoa. Studija ispituje politike, inicijative i mehanizme unutar ciljanog regiona kako bi delovali kao vodič za one koji žele da se uključe u lokalno učešće. Podsticanje građana da postanu aktivniji u svojim lokalnim društvima je dobar način za promovisanje potreba i rešavanje društvenih pitanja, i to je nešto što obično podstiče Savet Evrope.

Treća knjiga govori o učešću opšte zajednice u odlučivanja na lokalnom nivou na Zapadnom Balkanu. Učešće građana ostaje jedno od glavnih obeležja funkcionisanja demokratije, a svaka zemlja ima svoje mehanizme i zakone za regulisanje toga. Građani imaju niz alata za aktivno učešće predviđanih zakonom i koji se koriste za formiranje lokalnog zakona. Građanske inicijative su istorijski nedostajale u regionu, a svrha dokumenta je da se dalje ispitaju interesi, inicijative i stepen učešća u različitim opštinama u regionu. Zakoni mogu da obezbede osnovu za učešće, ali još uvek treba da postoji više podsticaja da se to dodatno olakša.

Lokalna demokratija i učešće građana i dalje predstavljaju glavne osnovne tačke fokusa u jačanju regiona Zapadnog Balkana i na njih treba obratiti pažnju. Objavljivanje ovih komparativnih studija ima za cilj da informiše i da deluje kao vodič za radoznale građane i grupe. Ima dosta toga što treba naučiti i razumeti na putu promovisanja boljih praksi na Zapadnom Balkanu i mnogo novih ideja koje treba podeliti. Nadamo se da će ove informacije dovesti do dalje mobilizacije građana na lokalnom nivou i zagovaranja građana na Zapadnom Balkanu.