Ono što svakako bez mnogo primedbi pažljivih kritičara može da se nazove srcem Balkanskog poluostrva, odnosno Republika Severna Makedonija, Kosovo i Srbija, proteklih dana zaista je bilo u predinfarktnom stanju.
To se videlo i na slučaju jednog fantastičnog sportskog uspeha, odnosno evropske titule RK “Vardar”, koji po prirodi stvari treba da ushićuje i oduševljava, ali umesto toga, sportsko dostignuće propalo je u ponoru mržnje koji je iskopao, ipak, mali broj lica.
Kao i skoro uvek prethodno, sve je počelo sa političarima. Najpre je došlo do hapšenja na Kosovu, u kojima su veći deo onih koji su dobili lisice bili Srbi, pa je sever Kosova, koji je uglavnom naseljen srpskim stanovništvom počeo da protestuje govoreći da je reč o nacionalističkom progonu. Tu negde, srpska premijerka Ana Brnabić je govorila nešto “o nekima koji su došli iz šuma”, pa je kosovski predsednik Hašim Tači rešio da malo zatreperi strunu nacionalizma, pa kao bajagi razočarano tražio ili privilegovani tretman države kojom (ne) rukovodi ili ujedinjenje sa Albanijom, a usput uporno duvao u staru frulu – da je rešenje problema Srbije i Kosova moguće rešiti razmenom teritorija – odnosno da Kosovo uzme deo Preševa, Medveđe i Bujanovca, a da žrtvuje sever.
Na to je, pak, odreagovao i makedonski predsednik Stevo Pendarovski, locirajući začeće većeg problema, i poručujući da je reč o anahronoj ideji, koja ne pripada 21. veku. Na to je ”eksplodirao“ srpski ministar odbrane, Aleksandar Vulin, koji je poručio Pendarovskom da gleda svoja posla i da se ne meša u tuđa, kada ga već u njegovoj zemlji “malo pitaju o budućnosti”, a zatim da ako mu je razgraničenje grozno, da povuče priznavanje Kosova kao nezavisne države.
Centralnobalkanski lonac brzo je uzavreo. I nažalost, prelio se tamo gde je malo ko očekivao.
Da se nije čulo toliko zapaljujućih reči u proteklom periodu, možda bi se šampionska titula RK “Vardar” obeležila drugačije. Odnosno ne bi bilo svih tih poziva na “satare” i “gasne komore”, već bi sve prošlo samo sa pasivnim, odnosno “antičkim” nacionalizmom.
Na kraju, koliko god nek tvrdili da je govor mržnje ipak bio malo zastupljen i da se oni koji su ga produkovali mogu izbrojati jednom rukom, svi ti mrzioci MORAJU biti ućutkani i sankcionisani.
