Ovaj članak je prvi objavio Globalni glasovi. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis.
Žena identifikovana kao Dilruba Y, je uhapšena u provinciji Izmir u Turskoj, nakon što je kritikovala vladinu odluku da blokira Instagram tokom intervjua na ulici koji je emitovao popularni lokalni YouTube kanal, Tuylu Mikrofon (krzneni mikrofon). Optužena je za „vređanje predsednika“ i „podsticanje mržnje i neprijateljstva u javnosti“, što je uobičajena tužba koja se pripisuje kritičarima vlade u Turskoj poslednjih godina.
Pristup Instagramu je bio blokiran 2. avgusta, nakon što je turski zvaničnik za komunikacije Fahretin Altun kritikovao platformu zbog cenzurisanja poruka saučešća zbog smrti Ismaila Hanije, ključnog zvaničnika Hamasa — grupe islamskog otpora koja upravlja palestinskom teritorijom Pojas Gaze. Nekoliko sati nakon blokiranja, zvaničnik koji je govorio za novinsku platformu Mediascope rekao je da Altunove primedbe nisu pravi razlog zašto je platforma blokirana. Tvrdili su da se takva odluka već dugo očekuje, zato što platforma ne prati zahteve države o brojnim pitanjima, uključujući prekršaje protiv nacionalne sigurnosti i javnog reda, zlostavljanje dece, podsticanje na samoubistvo, ilegalno klađenje i druge.
Pristup platformi je omogućen 10. avgusta nakon jednonedeljnih pregovora između Mete i turskih zvaničnika, prema izveštajima lokalnih medija.
Ulični intervjui
Ulični intervjui su stekli popularnost poslednjih godina u Turskoj, posebno pošto provladini mediji i oni pod kontrolom države dominiraju nad mejnstrim medijima. Oni su jedan od retkih preostalih načina da građani podele svoje pritužbe i iznesu svoje mišljenje, tako da ljudi često kritikuju vladu u ovim intervjuima. Kao takav, RTUK — glavni turski cenzor — dugo je izražavao svoje nezadovoljstvo njima. Nedavno se to ispoljilo u blokiranju Instagrama. U to vreme, predsednik Vrhovnog saveta za radio i televiziju (RTÜK), Ebubekir Šahin je izjavio u tvitu da državna institucija ne odobrava ulične intervjue jer su oni izvor dezinformacija. „Takve obmanjujuće tehnike intervjua se svesno koriste da bi se uticalo na mase“, napisao je Šahin.
Poslednjih godina, RTUK je dobio široka ovlašćenja da kontroliše onlajn medijski sadržaj. Ovaj potez nije bio neobičan, s obzirom da je preko 90 odsto glavnih medija u vlasništvu provladinih kompanija.
Prema najnovijem izveštaju o cenzuri na Internetu koji je izradila platforma Free Web Turkey, „pristup do 219.059 URL adresa, uključujući 197.907 imena domena blokiran je u Turskoj 2023. Dok je broj blokiranih vesti bio 14.680, najviše blokiranih vesti je bilo o korupciji i nepravilnostima.” Pored toga, prema nalazima izveštaja, 5.641 objava na društvenim mrežama i 743 naloga društvenih medija takođe su uklonjeni ili zabranjeni.
Turska ima dugu istoriju i tradiciju blokiranja sadržaja ili ograničavanja pristupa internetu. Nedavno, 12. jula, pristup platformi za pripovedanje WattPad je blokiran bez navođenja razloga za blokadu. U decembru 2023., vlada je takođe nametnula zabranu pristupa za 16 VPN provajdera. Zemlja je rangirana kao „neslobodna“ u godišnjem izveštaju Slobode na mreži koju objavljuje Freedom House. Zemlja je takođe rangirana na 158. mestu od 180 zemalja na najnovijem Indeksu slobode štampe Reportera bez granica.
Vređanje predsednika
Prema Dogruluk Paii-u, turskoj platformi za proveru činjenica, u 2022. godini ukupan broj ljudi optuženih za „vređanje predsednika” bio je 16.753. Od toga su 1.377 bila deca.
Prema članu 299 turskog krivičnog zakona, nezakonito je vređati predsednika. Optuženi se može suočiti sa zatvorom do četiri godine. Član 301 Krivičnog zakona inkriminiše „ponižavanje turske nacije, države Republike Turske, [i] organa i institucija države“. Od kada je izabran 2014. godine, Freedom House izveštava da je oko „100.000 ljudi optuženo za klevetu predsednika“ i kršenje člana 299 Krivičnog zakona, odredbe koja se retko koristila pre nego što je Redžep Tajip Erdogan postao predsednik 2014, prema izveštaju iz 2018. od strane Nadgledanja ljudskih prava (Human Rights Watch).
Studenti, umetnici, novinari, advokati, i prosečni građani su krivično gonjeni ili suočeni sa suđenjem zbog kršenja ovog člana. Prema podacima Ministarstva pravde, Generalnog direktorata za krivičnu evidenciju i statistiku, 2019. godine, 36.000 ljudi je pod istragom zbog navodnog vređanja predsednika, a 31.297 ljudi 2020. godine. Za poređenje, samo četiri osobe su istražene po ovom članu 2010. U oktobru 2021. Evropski sud za ljudska prava presudio je da krivični postupak pokrenut po članu 299 predstavlja povredu člana 10 o slobodi izražavanja Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U maju 2024, grupa univerzitetskih studenata je izvedena pred sud suočena sa sličnim optužbama zbog slike predsednika Erdogana napravljene veštačkom inteligencijom kako drži sliku razaranja izazvanog razornim zemljotresom 6. februara, na kojoj je ispisano „remek delo“. Tokom saslušanja, tužilac je naveo da je slika „očigledno napad na čast i dostojanstvo predsednika“. Nakon vesti o zemljotresu u februaru 2023. godine, pristup Twitter-u i TikTok-u je privremeno bio onemogućen. Država je takođe privela i pokrenula krivični postupak protiv korisnika društvenih medija koji su kritikovali oštar odgovor države na zemljotres.
U aprilu 2023., grafički dizajner Mahir Akojun je uhapšen zbog kampanje nalepnica koju je započeo uoči majskih opštih izbora u Turskoj sa ciljem da podigne svest o sumnjivoj ekonomskoj politici predsednika Erdogana. Kako su nalepnice počele da dobijaju zamah na platformama društvenih medija i korišćene širom turskih gradova i provincija, Akojun je tvitovao da je pritvoren na osnovu vređanja predsednika, ometanja izbora i objavljivanja lažnih glasina. Nakon višesatnog ispitivanja, Akojun je pušten.
Kada je Erdogan u februaru 2022. dobio COVID-19, pokrenuto je najmanje 36 istraga protiv korisnika društvenih medija koji su izrazili previše entuzijazma oko vesti. Među njima je bio i bivši olimpijski plivač Derja Bujukuncu. „On ima COVID-19 i želi molitve. Molimo se, ne brini. Počeo sam da pravim 20 lonaca halve. Daću malo celom komšiluku kada dođe vreme“, tvitovao je Bujukuncu nakon vesti. Za one koji nisu upoznati sa halvom, osim što je popularna poslastica, pripremljena od brašna ili griza, putera i meda, služi se i na pogrebnim obredima. Sportista je potom optužen za „vređanje predsednika” i raspisana je poternica za njim zbog, kako je Kancelarija glavnog državnog tužioca navela, indirektne želje za smrću predsednika, a samim tim i krivičnog dela. Plivačica je takođe trajno suspendovana iz Plivačkog saveza Turske.
Međutim, ova zabrana uvreda funkcioniše samo na jedan način. Tokom mandata vladajuće stranke, vladini zvaničnici su u više navrata vređali javnost, nazivajući građane „prevarantima“, „banditima“, „teroristima“, „droljama“ i još mnogo toga. Nedavno je Erdogan upotrebio rasnu uvredu protiv kritičara zabrane Instagrama i odluke vlade da proglasi dan žalosti u ime Ismaila Haniha, nazivajući ih „kućnim crncima“ „lošeg karaktera“, pozivajući se na čuveni govor Malkolma Iksa, a što implicira da su oni koji su kritikovali zabranu izdali svoju zemlju u korist tehnoloških giganata.
