Srbija
Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini je odbrana od NATO/zapadne pretnje Rusiji (i ostatku sveta)
Veliki narativ koji je objavljen ili razotkriven u skoro svim medijima u Srbiji. Kako je velika većina ovakvih tekstova, posebno na početku rata u Ukrajini, prevođena iz ruskih medija, to pokazuje jasan uticaj ruske propagande u srpskom medijskom prostoru.
Ti članci su najčešće mišljenja ili analize raznih stručnjaka poznatih po svom proruskom stavu, bilo domaćih ili stranih (Jakov Kedmi, Nebojša Babić, Alister Kruk itd.).
Ovakvi narativi, iako očigledno nameravaju da posluže kao izgovor za rusku invaziju na Ukrajinu, i koji se lako razotkrivaju, hvataju jake korene u srpskom stanovništvu, najviše usled NATO bombardovanja Srbije 1999. godine i povod su za niz vezanih narativa kao što je npr. : za Srbiju je bolje da Rusija pobedi u Ukrajini, isporuka oružja Ukrajini samo produžava rat i patnje ukrajinskog naroda, jedini način da se sukob Rusije i Ukrajine okonča je ruska pobeda itd.
Sankcije EU i Zapada Rusiji su „pucanje u nogu“ EU i Zapada samima sebi.
Ovaj narativ u svojim raznim inkarnacijama (sankcije EU nemaju efekta na Rusiju, sankcije su zamka SAD da unište EU, EU će pasti zbog sankcija Rusiji, itd.) veoma je čest u Srbiji i veoma je teško suprotstaviti se takvim rečima, budući da se one često mogu čuti od nekih od lidera EU, najčešće od Viktora Orbana, premijera Mađarske, kao i u nekim zapadnim medijima (FOX news i Washington Post u SAD, Figaro u Francuskoj, Die Welt u Nemačkoj itd.).
Zbog činjenice da međunarodni ekonomski odnosi nisu laki za razumevanje laicima i činjenice da je sankcijama kao instrumentu pritiska potrebno dosta vremena da pokažu rezultate, posebno za veliku zemlju kao što je Rusija, a u kombinaciji sa aktuelnom rastućom energetskom i ekonomskom krizom u Evropi, takvi narativi su najlakši način da se promoviše Rusija i ocrni EU i SAD.
Sve navedeno u kombinaciji sa sećanjima na od strane zapada nametnute međunarodne sankcije koje su uvedene Jugoslaviji tokom ’90, stvara veoma jak blok antizapadnog i proruskog stanovništva u Srbiji. Ovo takođe služi kao uvertira za sledeći uobičajeni narativ u Srbiji.
Srbija nikada ne sme uvesti sankcije Rusiji jer je ona, pored Kine, naš jedini prijatelji u međunarodnoj političkoj i ekonomskoj areni.
Nerazumevanje međunarodnih odnosa, sukoba na Zapadnom Balkanu i međunarodnih sankcija tokom ’90, proglašenja nezavisnosti Kosova, emocionalnog pristupa srpskim interesima koji je duboko urezan u srpskom stanovništvu kao izgovor za neuspehe političara – sve to dovodi do prilično zabrinjavajuće percepcije velikog dela srpske populacije da su na zapadu (EU i SAD) „loši momci“, a na istoku (Rusija i Kina) „dobri momci“.
Snaga i popularnost ovog narativa pokazuju koliko je veliki uspeh dugotrajne antizapadne kampanje koju sprovode Rusi u Srbiji. To dokazuju uvek iznenađujući rezultati ispitivanja javnog mnjenja, gde se na pitanje ko su najveći donatori Srbije u poslednjoj deceniji, daje odgovor da su Rusija i Kina ispred EU, Nemačke i SAD (ove 3 poslednje spomenute su stvarno najveći državni donatori).
Ovakav narativ rezultat je duge medijske kampanje koja se u Srbiji vodi praktično od 1980-ih, gde se zapad najčešće prikazuje kroz svoje mane (s obzirom da je reč o demokratskim društvima i sami zapadni mediji svoja društva često prikazuju na taj način) a istok je prikazan daleko idealističnijim i, za prosečne građane Srbije, kao prihvatljiviji kulturni obrazac (porodične vrednosti, antikolonijalna politika, podrška srpskom teritorijalnom integritetu itd.).
Osim toga važno je zapamtiti da široka rasprostranjenost ovakvog narativa takođe podstiče ideju po kojoj, da bi Srbija bila na “pobedničkoj strani“, Rusija mora pobediti u Ukrajini. Ovakvo viđenje proizvodi vrlo delikatnu situaciju u kojoj, bez obzira na ishod sukoba u Ukrajini, veliki deo populacije Srbije će nastaviti da doživljava Zapad kao izvor zla. Ako Rusija prevlada time će se pokazati da su oni koji su je podržavali bili u pravu, a ako Ukrajina prevlada, onda će Srbiju smatrati odgovornom zbog njene nevoljnosti da osudi ruski rat u Ukrajini.
Severna Makedonija
Američke laboratorije za biološko oružje u Ukrajini.
Nemali broj postova na društvenim mrežama objavljen je na makedonskom jeziku tokom proleća i leta 2022., u kojima su ponavljane lažne tvrdnje o postojanju laboratorija za biološki rat u Ukrajini, a koje su isporučile SAD. Razne neobične tvrdnje su razotkrili Istinomer provera činjenica (linkovi su na makedonskom jeziku) u više od 6 navrata. U tvrdnjama se navodi da je u Ukrajini stvoreno biološko oružje za upotrebu tokom ruske agresije, da su takve tajne biolaboratorije isporučile Sjedinjene Države, bilo je tvrdnji da takve biolaboratorije postoje u tunelima ispod grada Marijupolja, a bilo je čak i tvrdnji da je virus COVID-19 stvoren u ovim biolaboratorijama u Ukrajini.
Postojanost ovog lažnog narativa tokom dužeg vremenskog perioda pokazuje da se njegovi zagovornici nadaju da će posejati sumnju među domaću rusku i međunarodnu publiku, i da će ukrajinsku stranu i njihovog saveznika – SAD prikazati u lošem svetlu i, što je još važnije, pružiti dalje opravdanje za brutalnu i ničim izazvanu rusku agresiju na Ukrajinu.
Izjednačavanje angažmana SAD u Srbiji/Kosovu, Libiji, Avganistanu i Iraku sa ruskom agresijom na Ukrajinu
U pojedinim slučajevima rasprava na društvenim mrežama na makedonskom jeziku, nije neuobičajeno prisustvovati primerima „whataboutism-a“, odnosno tvrdnje koje pokušavaju da izjednače rusku agresiju i vojni angažman SAD i njihovih saveznika u bivšoj Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu i Libiji . Ovo je čest slučaj kada neki korisnici društvenih medija izražavaju solidarnost ili saosećanje sa ukrajinskom stranom, a posebno kada se ti izrazi solidarnosti i saosećanja tiču nevinih i civilnih žrtava ruskog bombardovanja ukrajinskih gradova i mesta.
Posle ovakvih izraza saosećanja nije neuobičajeno da dobijete klasično „a šta su oni radili“ pitanje: „A žrtve američkog bombardovanja Beograda 1999. godine? Niste bili tako saosećajni sa njima? Zar i oni nisu bili žrtve?“ Ovakva pitanja su, izvesno, neautentična i nepoštena. Naravno, agresija Rusije na Ukrajinu je drugačija od angažmana SAD – SAD nisu išle na oduzimanje teritorija, nisu htele da uzmu veliki deo Iraka ili Srbije za sebe, niti im je bio cilj da bilo koju od ovih zemalja učine svojom vazalnom državom bez sopstvene nezavisne nacionalne ili međunarodne politike.
Cilj ovakvog narativa i pitanja nije da se dobije odgovor, već da se šire optužbe i mantra da su svi isti, da niko nije bolji od bilo koga drugog. Ovo bi trebalo da pomogne da Kremlj ne bude viđen kao jedini „loš momak“ na svetu, već samo kao još jedna velika zemlja koja brani sopstvene interese.
Tvrdnje o tome kako SAD i ambasada te zemlje u Skoplju daju naloge vlastima Severne Makedonije u vezi sa politikom zemlje prema Ukrajini
Postoje slučajevi kada se u odeljcima za komentarisanje postova/tvitova na društvenim mrežama može naići na tvrdnje da glavne političke odluke u Severnoj Makedoniji („naređenja“) potiču sa „Kalea“ što je naziv brda u glavnom gradu Skoplju, gde se nalazi ambasada SAD. Ovakve tvrdnje se mogu videti na društvenim mrežama kada se deli sadržaj u kome se pominje američka ambasada, kada dođe do posete političara na visokom nivou iz SAD („on/ona je došao da izda naređenja“) i čak je bilo tvrdnji da su oproštajni sastanci američke ambasadorke koja se spremala da napusti zemlju zapravo sastanci organizovani da se izdaju zaključna naređenja pred mandat koji joj ističe.
Ovakve izjave mediji ne propagiraju, jer su to čiste laži, ali one opstaju u komentarima na društvenim mrežama već duže vreme i njihovo postojanje je donekle ojačalo kako je S. Makedonija postala članica NATO-a i po otpočinjanju pregovore o članstvu u EU.
Cilj ovog narativa je širenje dezinformacija u kojima se tvrdi da Severna Makedonija zapravo nije nezavisna i da su izabrani predstavnici i demokratske institucije zemlje samo laž, već da se „prava“ naređenja, politike i odluke donose u američkoj ambasadi u Skoplju ili daleko u Vašingtonu. Ovaj narativ pokušava da čitav demokratski sistem zemlje proglasi lažnim, a samu demokratiju lažnim političkim sistemom, što znači da ruski autokratski sistem nije toliko drugačiji i gori od makedonske demokratije. A pošto su i zapadne zemlje demokratske, ovakav narativ ne napada lažno samo demokratiju u S. Makedoniji, već demokratiju svuda.
Crna Gora
Antirusko raspoloženje u Crnoj Gori
Crna Gora je od svoje nezavisnosti iskazivala dobrodošlicu prema Rusima i ruskom kapitalu. Sve se promenilo tokom godina, a otkako je vlada pristupila sankcijama, situacija je sve gora. Prisutni su mnogi proruski mediji koji šire sve vrste dezinformacija kako bi Crnogorce prikazali kao rusomrsce. Za ovo nema osnova u činjenicama. Prvo, imali smo priču o tome da je vlada plenila rusku imovinu svuda unaokolo, i takvih priča ima na hiljade. Ovo je laž. Zatim je usledio još jači tekst zasnovan na antiruskim osećanjima u kojem se kaže da Crna Gora zabranjuje ulazak Rusa u zemlju. Kao i ranije, ovo takođe nije bilo tačno. Činjenica je da je Crna Gora, pošto je kandidat za ulazak u EU, na proevropskom političkom kursu i u osnovi prati sve odluke donete u Briselu. To znači da su sankcije na snazi. Ali s druge strane, nijedna ruska imovina nije zaplenjena, niti je bilo koji ruski državljanin zabranjen ili prognan zbog rata u Ukrajini. Sve se svodi na spin retoriku stvorenu u Moskvi i Beogradu, koja kaže – Crna Gora napušta tradicionalno prijateljstvo sa istokom i okreće se za podršku izopačenom zapadu.
Rusija sprovodi „specijalnu operaciju“
Od početka rata u Ukrajini imamo narativ da se ne radi o agresiji i aneksiji ukrajinskih teritorija, već da je Rusija započela specijalnu operaciju. Već 7 meseci crnogorski proruski mediji, kao i srpski mediji, staju na stranu Moskve i pišu svašta, samo da bi pokušali da diskredituju predsednika Zelenskog i zvanični Kijev. Samo u septembru smo imali priloge u kojima smo mogli videti da Ukrajinci koriste ptice kao raspršivače biološkog oružja, ili da je Zelenski iznajmio svoju vilu ruskom paru. Još jednom smo naišli na narativ da Ukrajina lažira uništenje sopstvene zemlje, ili da su Ukrajinci nacisti. U svim ovim slučajevima otkrili smo da su činjenice toliko udaljene od originalne priče i da sve ukazuje na rusku propagandu. Izgleda da je Putinu potreban izgovor i razlog da opravda haos koji se širi po celoj Ukrajini. Ipak, provere činjenica rade dan i noć kako bi dokazale da ih nema. I za sada smo na dobrom putu.
Prikaz predsednika Zelenskog
Glumac koji je postao predsednik ratom razorene zemlje, Zelenski verovatno nije mogao ni zamisliti da bi ga neko mogao nazvati nacistom. Tim pre, zato što je Jevrejin. Ali, od početka rata, postoji stalni napad praćen narativom da su on i njegova vlada nacisti koje treba iskoreniti. Putin je rekao i da je na putu denacifikacije Ukrajine. Niko to u početku nije razumeo. Ali kako se rat nastavljao i mašina za lažne vesti orkestrirana iz Moskve se zahuktavala, Zelenski je označen kao nacista broj 1 u Evropi. Možda čak i u celom svetu. Naravno, za takvo njegovo predstavljanje nema osnova u činjenicama. Ali, tu su fotošop i druge tehnike koje mogu pomoći. Takođe, ljudi koji plasiraju dezinformacije koristili su prošlost Zelenskog da kažu da je pobegao iz zemlje. Pošto se to verovatno nije primilo kod publike, tada je postao zavisnik od droge. Najnovija dezinformacija je bila da su Zelenski i njegova supruga iznajmili luksuznu vilu u Italiji ruskom paru. To, naravno, nije tačno. U svemu tome postoji obrazac. Ako ukratko istražite sve članke o Zelenskom i ratu u Ukrajini, možete reći da je formula sledeća: ruski mediji objavljuju priču, uskoro ih slede regionalni i pošto imate isti trag i narativ, kontekst je rođen!
Bosna i Hercegovina
Lažne vesti o lažnim vestima
Značajan porast fenomena dezinformacija o navodnim dezinformacijama iz drugih izvora uočen je u Bosni i Hercegovini tokom otpočinjanja ruske invazije na Ukrajinu. Najvažniji aspekt ovog fenomena je stvaranje lažnog sadržaja koji pripada proukrajinskim narativima koje objavljuju izvori koji se predstavljaju kao ukrajinski, a u stvarnosti to nisu. Nakon objavljivanja takvog sadržaja, isti biva demantovan od strane ruskih ili proruskih medija, koji istovremeno optužuju pomenute lažne ukrajinske izvore za „zapadnu propagandu“ – iako u stvarnosti to nisu ukrajinski ili zapadni izvori. U jednom od slučajeva, neki Tviter nalozi iz Srbije predstavili su se kao ukrajinski izvori uz objavljivanje fotografija srpskih glumaca snimljenih tokom ratova na Balkanu 1990-ih, predstavljajući ih kao ruske vojnike u Ukrajini. Regionalni mediji su potom ove objave projektovali u priče u kojima se navodi da su fotografije lažne i da je reč o antiruskoj propagandi sa Zapada. Takođe, portal Sputnjik objavio je članak pod naslovom „Još jedna lažna vest ‘uglednih’ zapadnih medija”, u kome se navodi da je autentična fotografija izbeglica na naslovnoj strani Fajnenšel tajmsa lažna jer su ljudi na fotografiji, kako se tvrdi, „tamnije puti”. Ovaj metod služi za diskreditaciju verodostojnih izvora informacija o ratu i doprinosi širenju narativa strane propagandne mašinerije usmerene protiv Rusije.
Upotreba manipulativnih terminologija
U Bosni i Hercegovini, tačnije u Republici Srpskoj javni RTV servis, entitetska novinska agencija i drugi mediji zvanično koriste narative i terminologiju kojima se opravdava ruska invazija na Ukrajinu, a koje je ranije skovala i promovisala Rusija. Kada je invazija počela, ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je takvu aktivnost „specijalnom vojnom operacijom“, dok su brojni mediji iz BiH, sa snažnom proruskom orijentacijom, u potpunosti prihvatili ovu terminologiju. Pored pomenutog pojma, široko su rasprostranjeni termini: „vojna akcija“, „operacija“ i „intervencija“. Javni mediji u RS i dalje koriste pomenutu terminologiju u svojim izveštajima iz Ukrajine, dok je Radio televizija RS (RTRS) uspostavila svoju strukturu izveštavanja tako što je poslala novinara da uživo izveštava sa okupiranih teritorija Ukrajine.
Pravdanje ruske invazije kroz optuživanje Zapada za prisustvo NATO-a, razvoj biološkog i hemijskog oružja, planirane napade na Rusiju, nacizam
Osim optužbi upućenih NATO alijansi za nameru da pokrene Treći svetski rat, u BiH se uveliko govori da su SAD izgradile biološke i hemijske laboratorije u Ukrajini. Slične optužbe upućuju se i na račun Nemačke, dok je u nekim slučajevima dezinformacija navođeno kako je i predsednik Ukrajine davao izjave u kojima je krivio NATO za pokretanje rata. Pomenuti talas dezinformacija u vezi sa ratom u Ukrajini takođe je pružio nove tematske platforme teoretičarima zavera, koji su potom izvestili da je Zapad proizvodio adrenohrom u laboratorijama, kao i da je invazija na Ukrajinu bila „operacija COVID-20 protiv biolaboratorija“ itd. Nakon otpočinjanja žestokih borbi za čeličanu Azovstal, tvrdilo se da su laboratorije premeštene u „tajne tunele ispod fabrike”, da je uhapšen glavnokomandujući NATO snaga u Ukrajini i da se kanadski general-potpukovnik, koji je zadužen za laboratorije ispod čeličane predao ruskim snagama. Takođe se u nekoliko navrata tvrdilo da se snage NATO-a već́ nalaze u svojim bazama u Ukrajini. Međutim, nakon što je ruska vojska osvojila Azovstal, niko još nije izneo nikakve dokaze o postojanju biolaboratorija.
Kosovo
Rat u Ukrajini je nametnut od strane NATO-a
Od početka ruske agresije u Ukrajini, u medijima i srpskoj zajednici na Kosovu preovladava mišljenje da je rat nametnut od strane NATO-a. Ovaj narativ svakako nije daleko od zvaničnog narativa srpske države, koja je od početka ovog sukoba zadržala otvoren proruski stav, iako je u nekim slučajevima Srbija glasala u UN u prilog očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Humanitarna vojna intervencija NATO-a u Srbiji i Crnoj Gori 1999. godine izazvala je najveći razdor između Zapada i Rusije. Od tada, Rusija nije prestala da bude protivnik dešavanja na Kosovu, posebno otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost.
I kosovski Srbi, bez obzira u kom delu zemlje žive, svoju podršku Ruskoj Federaciji uglavnom povezuju sa tvrdnjama da su Zapad i NATO krivi za rat na Kosovu, a samim tim i za rat u Ukrajini. Tako kosovski Srbi u mnogim javnim nastupima i nasumičnim istraživanjima govore da „Zapad je nas bombardovao, a podržava Kosovo“.
Rat u Ukrajini ponovo je razbuktao diplomatsku bitku i međusobne optužbe između Kosova i Srbije. One su se manifestovale uglavnom preko društvenih mreža na kojima nije nedostajalo lažnih vesti.
Tako su tokom i nakon parlamentarnih/predsedničkih izbora koji su održani u Srbiji 3. aprila onlajn sajtovi bez vlasništva nastavili da šire dezinformacije vezane za bezbednost na Kosovu, čiji je garant Misija NATO. Na jednom od ovih sajtova objavljen je tekst u kome se navodi da je situacija alarmantna i da Kosovo treba da bude oprezno, jer srpska vojska može da ga okupira za nekoliko sati.
Kosovo sprema proterivanje Srba iz zemlje, baš kao što je Ukrajina prognala Ruse iz istočnih regiona na svojoj teritoriji
Drugi narativ ovih meseci bila je tvrdnja o mogućem proterivanju Srba sa Kosova, uz povlačenje analogije sa navodnim proterivanjem Rusa iz istočnog regiona Ukrajine. Pokrenule su ih odluke kosovske vlade o primeni reciprociteta u registarskim tablicama i ličnim kartama. Srbija je pokrenula žestoku kampanju dezinformisanja uoči početka primene odluke o reciprocitetu registarskih tablica i ličnih karata, za koju se očekivalo da će početi 31. jula u ponoć. Beograd je objavio dezinformaciju da će po odluci premijera Aljbina Kurtija lične karte Srbima biti oduzete na granici, što bi predstavljalo čin koji bi prethodio konačnom proterivanju Srba sa Kosova.
Kao rezultat ovoga su desetine građana Srbije teškim vozilima blokirali puteve koji vode do graničnih prelaza Jarinje i Bernjak. Ali, prema odluci Vlade, onima koji imaju srpska lična dokumenta na graničnim prelazima bi se izdavao samo jedan dokument, što je praksa koju Srbija primenjuje kod građana Kosova više od decenije.
Pitanje registarskih tablica pokrenuto je i u dijalogu u kome je posredovao Brisel. Srbija je tražila vraćanje KS tablica, kako bi se zamenile one koje je Srbija izdala za Kosovo. Ali ovaj predlog je odbijen. KS registarske tablice su statusno neutralne u odnosu na državnost Kosova i povučene su iz upotrebe 2018.
S druge strane, srpski zvaničnici su pominjali i mogućnost vojne intervencije ukoliko bezbednost njihovih sunarodnika na Kosovu bude ugrožena. Predsednik Srbije Vučić izjavio je da je Srbija podigla svoju borbenu gotovost, a ne vojska i policija. Ali je podsetio da zemlja koju vodi nije ušla na teritoriju Kosova zbog Kumanovskog sporazuma iz 1999. godine, kojim je okončan rat na Kosovu, a Srbija bila prinuđena da povuče policiju i vojsku.
Na Kosovu se regrutuju naoružane grupe za borbu u Ukrajini
U skladu sa ovim narativom, srpski zvaničnici su otišli još i dalje objavljujući da grupa Čečena i Čerkeza boravi na Kosovu. Informaciju je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić́, prema kome je misija ovih grupa bila da eliminišu naoružane Srbe na severu Kosova i da regrutuju potencijalne vojnike za borbu u Ukrajini. Izjavu je dao bez navođenja dodatnih činjenica koje bi to potkrepile. Vučićeva tvrdnja je naširoko propraćena na naslovnim stranama srpskih medija, ali i u sredinama naseljenim Srbima, uključujući i sever Kosova, gde je najveća koncentracija Srba.
Poslednjih dana učestale su ovakvi izveštaji zvaničnika iz Beograda, koje imaju za cilj da izazovu strah među srpskim stanovništvom.
Ruski predsednik Putin i ministar spoljnih poslova Lavrov dali su slične izjave, tvrdeći u nekoliko slučajeva da se plaćenici sa Kosova bore uz Ukrajince. Štaviše, Kosovo je uvršteno na listu ruskog ministarstva spoljnih poslova, uz dodatak o navodnom broju kosovskih boraca u Ukrajini i brojem tamo ubijenih. Ali ove tvrdnje su nekoliko puta demantovane od strane kosovskih vlasti, prema kojima nijedan građanin Kosova nije umešan u rat Rusije i Ukrajine.
Albanija
Putin priznaje nezavisnost Kosova
Putin je 27. aprila 2022. održao sastanak sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, na kome je ruski predsednik koristio Kosovo kao presedan da opravda odluku Rusije da podrži navodne nezavisne republike Donbas i Donjeck. Albanski medijski portali odmah su nasrnuli na vest, a retorička poenta o presedanu koji je korišćen za gaženje Gutereša postala je mamac za privlačenje klikova.
„Putin priznaje nezavisnost Kosova, izdaje Srbiju“, bio je naslov Shkiperia Live, popularne TV emisije na najvećem kanalu u zemlji. Do danas je to samo na YouTube-u prikupilo 93.000 pregleda – relativno veliki broj s obzirom na to da drugi klipovi ovog kanala retko premašuju 10.000 pregleda. Ovakvo isto uobličavanje vesti odjeknulo je i u štampanim i onlajn medijima, a portali su pisali da „Putin priznaje Kosovo; nož u leđa Srbiji.” Ovde je vredno istaći kontinuirano spominjanje Srbije. U stvari, čini se da su izvor za ovaj argument bili upravo srpski tabloidi, čime je demonstrirana poroznost medijskih granica na Zapadnom Balkanu i kako se nepouzdani izvori vesti (kao što su tabloidi i onlajn portali) oslanjaju jedni na druge da generišu bombastične naslove i „vesti”.
Ambasador Rusije u Srbiji je demantovao ove tvrdnje. Ali čak i mimo zvaničnih izjava, kako je Faktoje istakao u tekstu koji razotkriva ove tvrdnje, Putin nije imao nameru da prizna Kosovo. Umesto toga, on je iskoristio činjenicu da je Međunarodni sud pravde priznao nezavisnost Kosova —kao i da je to nešto što i druge zemlje podržavaju — da bi utemeljio sopstvene argumente u vezi sa navodnom nezavisnošću republika Donbasa i Donjecka. Putin je izneo slične argumente 2014, tokom aneksije Krima.
Nuklearna katastrofa je neizbežna
Od samog početka, nad ratom u Ukrajini nadvila se senka nuklearne katastrofe, kako zbog nuklearnih elektrana prisutnih na ukrajinskom tlu, tako i zbog ruskog nuklearnog arsenala. Od prvih dana rata i nadalje, albanski medijski portali su ovu temu učinili predmetom kontinuiranog izveštavanja. Članci o katastrofalnom Trećem svetskom ratu, sa nuklearnim oružjem u središtu, preplavili su društvene mreže i veb stranice od februara, kako je Faktoje pokazao u nedavnom raskrinkavanju. Naravno, Rusija je učinila svoj deo u podsticanju ovih strahova, s čim u vezi je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov više puta upozoravao da bi svaka pomoć́ Ukrajini sa Zapada, posebno NATO-a, povećala rizik od nuklearnog rata.
Tokom protekla dva meseca, nuklearna katastrofa je ponovo postala izvor mnogih dezinformacija i straha među albanskim medijima dok su se ruske i ukrajinske trupe borile za kontrolu nad nuklearnom elektranom u Zaporožju. O situaciji u Zaporožju je izveštavano bez mnogo obraćanja pažnje na činjenice i optužbe. Radije, komentatori i novinari su ovo iskoristili kao priliku da ponovo govore o mogućnosti nuklearne katastrofe. Činjenične informacije su prošarane neproverenim izjavama o tome šta se dešava na terenu, a mišljenja – koja nisu označena kao takva – izazivaju strah i konfuziju među čitaocima dok izjavljuju da je „Zaporožje varnica koja će zapaliti Treći svetski rat ( a možda čak i nuklearni).
Ruski špijuni su se infiltrirali u Albaniju
Dva ruska i jedan ukrajinski državljanin uhapšeni su 20. avgusta u okolini fabrike oružja u Gramšu, gradu na jugu Albanije. Kako se navodi u saopštenju policije, dvojica vojnika koji su čuvali fabriku primetili su neidentifikovanog muškarca kako fotografiše to mesto. Kada su prišli čoveku, on se opirao hapšenju i poprskao vojnike sprejom za neuroparalizu. Ubrzo je uhapšen, a dvojicu njegovih saradnika privela je i albanska policija.
Kako je istakao Faktoje, događaj su sa žarom propratili albanski mediji, mešajući činjenice i spekulacije i izazivajući veliku zabunu među čitaocima. I pre nego što je MUP imao priliku da rasvetli činjenice, albanski mediji su govorili o ruskim špijunima, koje je Kremlj poslao da prikupljaju informacije o NATO-u.
Ali čak ni nakon što je albanska vlada dala zvaničnu izjavu o situaciji, izveštavanje se nije stišalo. Ministar unutrašnjih poslova Niko Peleši rekao je da vlada nije zabrinuta za fabriku koja je odavno prestala da bude aktivno vojno mesto, ali i dalje spekuliše da su navodni špijuni možda pokušali da skrenu pažnju sa nečeg većeg. Međutim, odmah nakon toga, albanski mediji objavili su mejl navodno od albanskog Ministarstva odbrane u kojem se vidi da je fabrika rastavljala oružje ne tako davno, zapravo još tokom prošle godine. Štaviše, albanski mediji tvrde da je jedan od uhapšenih priznao policiji da su ga ruski agenti angažovali da fotografiše strateške vojne i odbrambene lokacije. U zvaničnim izjavama, međutim, optuženi su negirali optužbe protiv njih, uzvraćajući da oni nisu špijuni, već́ urbani istraživači i blogeri. Ruska ambasada u Tirani rekla je albanskim medijima da nisu kontaktirani u vezi sa situacijom. Njih trojica su se pojavili pred albanskim sudom krajem avgusta i od tada su javne informacije o ovom slučaju bile oskudne.
Ovaj tekst je pripremio tim kojeg čine sledeći članovi: Fondacije Metamorphosis iz Severne Makedonije; ISAC – Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, think tank iz Srbije; Zašto ne iz Bosne i Hercegovine; Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore; Faktoje.al, služba za proveru činjenica iz Albanije; i medijska izdavačka organizacija Sbunker.net sa Kosova. Članak je nastao u okviru regionalne inicijative Western Balkans Anti-Disinformation Hub
