Од сапунице до сајбер напада: Неочекивана веза између Северне Македоније и Венецуеле

Дигитални активизам је изградио неочекиване везе између двеју земаља током 2024 године

Промотивне слике за документарни филм „Из Македоније с љубављу” са објаве на Инстаграму hacha.machete. На првој пише „земља планина, плажа и хакера“, а на другoј „Напоље Мадуро“, уз коришћење слика са македонских народних фестивала и комбинације македонских ћириличких слова и других симбола. Колажи Сандре Родригез, користи се уз дозволу.

Северна Македонија и Венецуела налазе се 9.400 километара једна од друге, имају различите језике и нису успоставиле дипломатске мисије (јануар 2025.). Ипак, ове земље повезују приче које су почеле сапуницом и у новијим преокретима, политиком и наводним хакерима. Године 2024. име једне од две земље постало је симбол дигиталног активизма у другој.

Венецуеланска теленовела (сапуница латиноамеричког порекла) под називом „Касандра, била је веома популарна на Балкану још 1997. године, током паузе у ратовима у Југославији. У више од 150 епизода, „Касандра” прича причу о младој жени која је замењена при рођењу и одрасла у циганском циркусу, коју игра Кораима Торес.

„Касандра“ је била толико популарна да би се улице испразниле када би је локалне телевизије приказивале. Доста људи је дало име својим ћеркама по главној јунакињи, која је заузела место међу десет најпопуларнијих личности у Македонији (осталих 9 су били политичари). Серија је покренула индустрију робе и концертну турнеју екипе широм региона. Налепнице са ликовима из сапунице данас се могу наћи у Музеју Југославије у Београду у оквиру изложбе артефаката које су поклонили обични људи, а који приказују свакодневни живот.

Налепнице из „Касандре” и других теленовела у Музеју Југославије у Београду, Србија. У опису донатора стоји: „Почеци испирања мозга широких народних маса + учење првих речи шпанског језика :).” Фотографија Филипа Стојановског, користи се уз дозволу.
Налепнице из „Касандре” и других теленовела у Музеју Југославије у Београду, Србија. У опису донатора стоји: „Почеци испирања мозга широких народних маса + учење првих речи шпанског језика :).” Фотографија Филипа Стојановског, користи се уз дозволу.

Истина ипак може бити чуднија од фикције. Северна Македонија се 2024. појавила у разговорима многих Венецуеланаца и то не због своје историје.

Дана 29. јула 2024. године, дан након веома контроверзних председничких избора у Венецуели прошлог јула, генерални тужилац те јужноамеричке земље, Тарек Вилијам Сааб, оптужио је „хакере из Северне Македоније“ да су ометали системе и податке локалног Националног изборног савета (НИС) наводно по наређењу опозиционих вођа (Венецуела користи електронско гласање на бирачким местима). НИС је прогласио Николаса Мадура победником гласања за председнички мандат 2025–2031.

У овом видеу, државни тужилац Тарек Вилијам Сааб осуђује напад на НИС од стране хакера из Северне Македоније.

 

Стефан Андоновски, министар за дигиталну трансформацију Републике Северне Македоније, 31. јула је, оштро демантовао Саабове оптужбе, док је Министарство унутрашњих послова саопштило да нису добили захтев за истрагу из Венецуеле. Андоновски је изјавио следеће:

 Надам се да ће, поред коментара, који постају јавни и које смо приметили и са пажњом пратили, државни органи [Венецуеле] обезбедити одговарајуће доказе за наводно мешање неког од наших грађана или државних институција.

Истог дана, венецуеланске власти су најавиле да ће формирати специјалну комисију и „тражити од Русије и Кине да процене сајбер напад на изборни систем земље“, али од тада нису објавиле никакве даље резултате истраге о Саабовим тврдњама.

Нема доказа да је изборни систем Венецуеле био мета сајбер напада током избора прошлог месеца, рекла је за АФП 7. августа Џени Линколн, шеф делегације Картер центра, која је позвана да надгледа изборе у Венецуели, потврђујући и бројке које доносе победу опозиционом кандидату.

Шест месеци касније, Николас Мадуро је преузео власт за трећи мандат. У тренутку писања овог чланка, интернет страница НИС-а www.cne.gob.ve која је угашена током избора још увек не ради. Венецуеланска влада није објаснила зашто веб страница НИС-а и даље не ради, нити је дала нове информације о случају или доказе који подржавају Мадурово проглашење.

Рођење политичког мема

Наводни покушај хаковања инспирисао је употребу термина Северна Македонија у три независне иницијативе које су укључивале Венецуелу и њен балкански пандан: чланак истраживачког новинарства и два веб-сајта грађана који су сви користили варијације мема „хакери из Северне Македоније“ како би привукли пажњу јавности.

Венецуеланска агенција Armando.Info објавила је у децембру 2024. истраживачки чланак под насловом „’Хакирање’ из Северне Македоније било је усмерено на ПДВСА, а не на изборе,” који су припремили новинари из Венецуеле и Лабораторија за истраживачко новинарство из Северне Македоније, удружени кроз Пројекат за извештавање о организованом криминалу и корупцији.

У истражном чланку се описује како је сада нефункционална банка из Северне Македоније, Еуростандард Банка, наводно примила депозите од 110 милиона евра од „венецуеланских клијената” преко „компанија за актовке” које су у Скопљу (главном граду Северне Македоније) отворили бивши званичници и извођачи из Петролеос де Венецуеле (ПДВСА), главна државна компанија за нафту и гас у тој јужноамеричкој земљи.

Пораст активиста који дају податке о изборима

Двојица Венецуеланаца, обојица становници Барселоне (у Шпанији) и присталице опозиције, Ђузепе Ганги и Лук Кинтана, разбеснели су се након председничких избора у јулу 2024. и тврдњи о хакерима у Венецуели. Сваки од њих одлучио је да направи веб страницу на којој ће бити представљени подаци везани за изборе које влада Венецуеле није обелоданила.

Тако су настале MacedoniaDelNorte.com („Северна Македонија”) и DeMacedoniaConAmor.com („Из Македоније с љубављу”).

Слике различитих делова насловне стране веб странице MacedoniaDelNorte.com. Фер коришћење.

MacedoniaDelNorte.com је складиште отворених података које је независно креирао венецуелански програмер Ђузепе Ганги за бележење и објављивање изборних резултата које су сакупили опозициони сведоци на дан избора. Подаци се пажљиво индексирају од стране државе, града и бирачког места и упоређују се са јавним објавама резултата бројања приказаних у видео снимцима грађана који потврђују податке које је поставио Ганги.

Слика странице MacedoniaDelNorte.com која приказује видео снимке које су дали сведоци опозиције и грађани. Фер коришћење.

Назив веб-странице DeMacedoniaConAmor.com или „Из Македоније с љубављу“ упућује на наслов филма о Џејмсу Бонду из 1963. „Из Русије с љубављу,” такође алудирајући на блиску везу између Мадурове владе и Кремља. Са сатиричним призвуком, страница доноси приче о протестима које су настале одмах након избора и репресивног одговора власти. На страници се налази 30-минутни документарни филм и сведочења објављена 8. јануара 2025, два дана пре Мадурове инаугурације.

„Препричали смо кључне тренутке извршења изборне преваре и народног устанка који се догодио широм земље“, рекао је њен координатор Лукен Кинтана за Глобалне гласове. Он је креатор садржаја и координатор тима који стоји иза документарног филма „Hacha y Machete (Секира и мачета).”

Филм „Из Македоније с љубављу“ је на YouTube-у са титлом на енглеском.

Након што су објавили своје веб странице на тему Македоније, Ганги и Куинтана су почели да сарађују, деле видео и изворе података. Они се углавном самофинансирају, мада је Ганги такође успео да добије подршку кроз масовно финансирање.

Обојица су разговарала са Глобалнм гласовима путем WhatsApp-а о својим креацијама и њиховим везама са Северном Македонијом.

Глобални гласови (ГГ): Да ли сте знали нешто о Северној Македонији пре ваше иницијативе? Да ли сте до сада остварили било какав контакт? 

Ђузепе Ганги (ЂГ): „Искрено, моје знање о Северној Македонији пре помињања Тарека Вилијама Сааба било је ограничено. Сада, захваљујући истраживању које сам урадио пратећи ту декларацију, научио сам нешто више. Оно што ми је највише привукло пажњу је како је име земље на крају инструментализовано у политичком дискурсу Венецуеле. До сада нисмо добили никакав званични одговор од македонске владе или било које академске или непрофитне организације (од других међународних организација о изборном интегритету).“

Лукен Кинтана (ЛК): „Знао сам за постојање Северне Македоније пре јула прошле године, али до сада није примљен никакав контакт из земље.“

ГГ: Да ли бисте отворено дискутовали и поделили искуства вашег рада са Македонцима?

ЂГ: „Наравно, потпуно сам спреман за разговор и преношење наших искустава са грађанима, организацијама или институцијама из Северне Македоније. Такође сматрам да је важно да ступим у контакт са њима јер их је венецуеланска влада директно напала, користећи њихово име као изговор, а да није изнела ниједан чврст доказ. После, када тај наратив није успео, покушали су да име земље гурну под тепих. Мислим да је потребно градити мостове и рашчистити све неспоразуме који произилазе из овог неоснованог напада.“

ЛК: „Волели бисмо да разговарамо са локалним институцијама или групама о документарцу, ако је могуће. Свесни смо да је македонска влада негирала било какву умешаност у наводно хаковање венецуеланског изборног система.“

ГГ: Да ли имате неке будуће иницијативе које бисте желели да поделите?

ЂГ: „Осим што настављам да развијам и оптимизујем портал, радим са различитим организацијама грађана из других земаља које су ми се обратиле да имплементирамо оно што смо урадили у њиховим контекстима. Идеја је да грађани имају активнију улогу на сваким изборима и да технолошки алати олакшају праћење и очување њихових демократија. Што се тиче домена, намеравам да га обновим после 2025. За мене, MacedoniadelNorte.com више није само ироничан одговор; моја визија је да и даље буде мерило транспарентности и пример шта се може постићи посвећеношћу грађана и технологијом.“

ЛК: „У DeMacedoniaConAmor.comжелимо да наставимо да користимо документарни филм као средство за ширење истине о томе шта се дешава у Венецуели, не само међу Венецуеланима већ и људима земаља у којима наша дијаспора живи о кршењу људских права у земљи, изборној превари и државном тероризму, путем онлајн и личних догађаја. Такође желимо да наставимо да прикупљамо информације о томе шта се догодило 28. и 29. јула и да промовишемо дебате и иницијативе за колективно памћење користећи контракултурну тачку гледишта.“

 

Мета.мк преноси овај чланак у оквиру партнерства између „Глобалних гласова“ и Фондације „Метаморфозис“.