Заменик премијера Северне Македоније за политику доброг управљања Арбен Фетаи је на свом Фејсбук профилу објавио да је 8. новембра 2024. добио претњу смрћу на службени мејл. За мање од пола дана медији су извештавали о његовом статусу, са дословним цитатима из говора мржње у насловима њихових чланака, пише Порталб.мк.
Ово није први пут да медији неопрезно објављују изјаве политичара, а да их не анализирају критички, користећи ситуацију да генеришу сензационализам и повећају њихову гледаност. Такво новинарство има бројне штетне последице, ау овом случају само је појачало и ширило по медијима поруку мржње која промовише убијање припадника једне етничке групе.
Вест је први пут објављена на Алсату цитирајући целу претећу поруку у наслову чланка, без давања контекста или критичког погледа на догађај.
Антиалбански говор мржње често користи израз „Шиптар“ или варијанте, попут „Шипо“, који је заснован на изопаченом изговору на албанском – „Шћиптар“. Сматра се погрдним на сличан начин као и Н-реч у САД.
На медијском агрегатору Time.mk, може се видети да од неколико текстова који извештавају о догађају, половина садржи исту претећу поруку у наслову и тиме још више подстиче говор мржње, посебно у коментарима испод вести.
Иако већина медија то ради да би добила кликове, ова пракса доприноси томе да поруке мржње постају доминантне у медијској сфери, повећавајући ризик од подржавања негативних и опасних тенденција у друштву.
Говор мржње је све чешћа појава на интернету, посебно у коментарима на друштвеним мрежама. Медији, уместо да критички извештавају о овом феномену, постају главни ширитељи таквих порука.
Ово је други случај говора мржње у року од недељу дана који преноси исту поруку, овога пута исписану на зиду зграде испред Уставног суда Северне Македоније у Скопљу. Иако су графити уклоњени до 1. новембра, након што је екипа Portalb.mk обавестила Министарство унутрашњих послова, ситуација се на мрежи знатно закомпликовала.
Док је брза реакција институција позитиван пример предузимања мера против ширења мржње у физичким просторима, недостатак регулативе у дигиталном домену остаје значајан проблем.
У онлајн области, агресивно и штетно изражавање мржње и дезинформација често остаје некажњено током дужег временског периода, при чему су механизми за брзо уклањање приметно неадекватни. Оно што недостаје су конкретне и ефикасне стратегије за праћење и уклањање штетног садржаја на интернету. Иако закони и прописи, као што је Закон о дигиталним услугама, могу помоћи у управљању овом облашћу, они такође захтевају активно учешће платформи друштвених медија и друштва у целини у борби против мржње и дезинформација на мрежи.
Медији играју кључну улогу у поларизацији друштава
Често понављање исте поруке може имати негативне ефекте, посебно у медијском извештавању током емоционално набијених и политички подељених времена. Када је друштво поларизовано, медији су често приморани да заузму страну или дају предност једном наративу у односу на други, што може додатно учврстити већ постојеће поделе.
У таквим условима, медији треба да преузму одговорност за балансирање наратива и раде на смањењу подела фокусирајући се на конструктиван дијалог, проверу чињеница и објективно извештавање. Такође је важно развити механизме који ће заштитити медије од политичког или економског утицаја и подстаћи новинаре да се посвете етичком извештавању.
Медији нису само преносиоци информација; они служе као тумачи и кустоси, бирајући и уоквирујући садржај како би помогли публици да схвати сложена питања.
Медијски пејзаж на Западном Балкану је високо поларизован, са блиским везама између власништва над медијима и политичких елита које негују окружење у којем је истраживачко новинарство ретко, а аутоцензура је свеприсутна. Ова динамика значајно поткопава улогу медија као демократског пса чувара, ограничавајући њихов капацитет да држи власт одговорном и промовише информисан јавни дискурс. Уместо да изазову укорењене структуре моћи, многи медији служе као оруђе за политичку пропаганду или сензационализам вођен профитом.
Нема јасног одговора на говор мржње
Говор мржње, како на мрежи, тако и у јавним просторима, остаје горуће питање у региону. Упркос постојању закона који криминализује говор мржње, институционални одговори су често неадекватни. Спровођење је недоследно, селективно или потпуно одсутно, што охрабрује починиоце и дозвољава штетној реторици да неконтролисано прожима јавни дискурс.
Према нашем искуству, упркос пријављивању више случајева сајбер злочина који укључују говор мржње, нисмо добили никакав смислен одговор или акцију од релевантних институција. Овај недостатак одговорности не само да подрива поверење у систем, већ и омогућава процват говора мржње, додатно поларизујући друштво и маргинализујући рањиве групе.
Говор мржње који долази из медија има велики утицај на свакодневни живот, јер медији не само да обликују јавно мњење и ставове, већ утичу и на друштвене вредности, политике и идентитете. Када медији шире говор мржње или појачавају поделе, то може имати озбиљне последице.
Такав говор је штетан за друштво и може се манифестовати на различите начине, од директних увреда и дискриминације до мање видљивих облика мржње, попут микроагресије и стереотипа. Често може имати деструктиван ефекат на појединце, заједнице и цело друштво.
Aуторка: Деспина Ковачевска
Превод на српски: ДијанаЂурићковић, Глобални гласови
