Novim blokadama na Kožufu, eko-aktivisti će pokušati da spreče izgradnju malih hidroelektrana „Barov Dol“ i „Paprad“ na reci Došnici.
Građanske inicijative iz Jugoistočnog regiona ovih dana pozvale su građane da im se pridruže na planinskom putu koji je i prošle godine bio blokiran gotovo tri meseca. Blokade počinju danas i trajaće do kraja godine, o čemu su inicijative već obavestile Ministarstvo unutrašnjih poslova
Obratili su se i nadležnim institucijama i zatražili da se stručnom telu sastavljenom od univerzitetskih profesora ostavi dovoljno vremena da pripremi analizu rizika po živi svet reke i prirodu u njenoj okolini pre nego što počnu građevinski radovi na energetskim objektima.
Građani se zalažu i za proglašenje Kožufa nacionalnim parkom, kao jednog od načina da se planina zaštiti od ovakvih i sličnih infrastrukturnih projekata
„Dobili smo informaciju da su dozvole za izgradnju malih hidroelektrana na Došnici izdate, iako smo još pre tri godine jasno rekli da nećemo dozvoliti da se reka uništi i još uvek stojimo iza tog stava. Zato apelujemo na sve građane da nam pomognu, da nam se pridruže na blokadama u odbrani Kožufa ili da doniraju hranu i gorivo“, kaže Marina Tomova iz inicijative Changemakers4all.
Ona navodi da su ekološke organizacije iz Jugoistočnog regiona postigle dogovor da opštine Kavadarci, Demir Kapija i Đevđelija finansiraju studije koje će izraditi 13 stručnjaka. Oni bi trebalo da odgovore na pitanje da li u Došnici i njenoj okolini postoje endemske ili ugrožene životinjske i biljne vrste koje bi mogle biti dovedene u opasnost.
Te studije, kaže Tomova, još nisu završene i trebalo bi da se izrađuju tokom naredne dve godine.
Ekolozi su još jednom naglasili svoj stav da male hidroelektrane uništavaju prirodu, isušuju reke i istrebljuju živi svet, a pritom donose gotovo nikakvu ekonomsku korist.
„Posle 80 dana blokada i jasnog stava da ovde niko ne želi male hidroelektrane, i dalje postoje pokušaji da se jedna od najčistijih reka u Makedoniji pretvori u pustinju. Glavno pitanje je zašto Kožuf još nije proglašen nacionalnim parkom. Da li zato što su Vlada i nekoliko pojedinaca odlučili da prodaju prirodu koja nije njihova, na račun života svih drugih ljudi?“ navode iz inicijative Zelena narodna straža.
U junu je u Đevđeliji, u organizaciji Centra za klimatske promene, održan forum „Dijalog za budućnost Kožufa“, na kojem je zaključeno da je u narednom periodu neophodno sprovesti terensku analizu biodiverziteta i karakteristika predela, uključujući i socio-ekonomske aspekte područja, kako bi se utvrdile prirodne vrednosti i potencijalni stepen zaštite planine Kožuf.
„Planinu odlikuju raznovrstan reljef, značajne geološke i geomorfološke pojave, razvijena hidrografska mreža i izuzetno bogat biodiverzitet. Na njenoj teritoriji sreću se kraški i glacijalni oblici, paleovulkanske pojave, brojni izvori i vodotokovi, kao i vredni šumski i planinski ekosistemi. Poseban značaj ima bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. Kožuf predstavlja stanište više endemskih i retkih vrsta, među kojima su alšarska ljubičica (Viola allchariensis), Arsenova ljubičica (Viola arsenica), alšarski timijan (Thymus alsarensis), kavadarski različak (Centaurea kavadarensis) i druge vrste ograničenog rasprostranjenja i velike naučne vrednosti“, navode iz Centra za klimatske promene.
Dodaju da je područje deo Emerald mreže u skladu sa Bernskom konvencijom, a istovremeno je identifikovano i kao značajno područje za ptice, biljke i leptire.
Prethodno je, u januaru, Vlada donela odluku kojom je investitoru dve male hidroelektrane dala zeleno svetlo za produženje koncesije.
„Vlada je razmotrila Informaciju sa podacima o svim podnetim zahtevima za produženje roka za izgradnju i početak komercijalnog rada malih hidroelektrana na osnovu utvrđenog zastoja, kada zastoj nije nastao krivicom koncesionara, i usvojila sledeće zaključke – ovlašćuje se ministar životne sredine i prostornog planiranja da, u ime Vlade, a na osnovu prethodno dostavljenog predloga Komisije za vršenje stalnog i redovnog nadzora nad načinom obavljanja koncesione delatnosti, za utvrđeni zastoj koji nije nastao krivicom koncesionara, zaključuje anekse ugovora o koncesiji za korišćenje vode za proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana radi produženja roka za izgradnju i početak komercijalnog rada.“
„To važi i za Ugovor o koncesiji za korišćenje vode za proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana MHE Barov Dol i MHE Paprad, br. 02-2794/1 od 5. aprila 2022. godine, koncesionara Hidro Došnica DOO Skoplje“, navodi se u zapisniku sa sednice Vlade.
